извор: УСКИ ПУТ
Срце моје беше тврђе од најтврђег камена,
по њему се нахватала маховина од греха.
Ал кад су га такле Свете тајне Христове
запитах се шта ми је?
Да ли ме је напојила роса
што на цвету раном зором оста,
бистра вода опојна и чиста
јер ми срце ко бисер заблиста.
Да ли ме је обасјало сунце,
топлим зраком загрејало срце?
Нит је роса, нит је јарко сунце,
то се Господ уселио у ме.
Душа моја беше пуста као сува пустиња.
Тражила је, није нашла, воду с чистог извора.
Ал кад су је такле Свете тајне Христове
запитах се шта ми је?
Да ли ме је напојила роса...
Нема коментара:
Постави коментар