Призрене царски, капије отвори!
Са прагова старих гареж разгрни
Светлошћу златном се огрни
Теби се опет враћамо! У зори!
Добро јутро, Призрене! Бог те мије!
С песмом свештеника
Иконе тобом носе деца христолика
Уз песму свету Србин се опет смије.
Витезовима старим пренуше се кости
Призрене! Бог да прости
Све наше грехове, гордост и обмане
Нису успели многи да те одбране.
Само један пун Духа старац
Прима на себе ударац
И као борац прави
Крст и кандило усправи.
Призрене стари! Српско огледало!
Ти потрпе пуно, издржи још мало!
Ево, опет звоне звона
И збори Златоусти са амвона!
Благовест проповеда нову – стару
У Грачаници, Приштини и Пазару
Побеђује Христова истина
Призрене, још наде има!
Кад има покајања и вере
И кад Господ изабере
Онда ће и љубав доћи
Као светлост на крају ноћи.
Заљуљаше се звона да радост јаве
Од Херцеговине тврде до Шумадије плаве.
Добро јутро, Призрене!
Све што је Божије никад не вене!
извор: Епархија захумско-херцеговачка
Са прагова старих гареж разгрни
Светлошћу златном се огрни
Теби се опет враћамо! У зори!
Добро јутро, Призрене! Бог те мије!
С песмом свештеника
Иконе тобом носе деца христолика
Уз песму свету Србин се опет смије.
Витезовима старим пренуше се кости
Призрене! Бог да прости
Све наше грехове, гордост и обмане
Нису успели многи да те одбране.
Само један пун Духа старац
Прима на себе ударац
И као борац прави
Крст и кандило усправи.
Призрене стари! Српско огледало!
Ти потрпе пуно, издржи још мало!
Ево, опет звоне звона
И збори Златоусти са амвона!
Благовест проповеда нову – стару
У Грачаници, Приштини и Пазару
Побеђује Христова истина
Призрене, још наде има!
Кад има покајања и вере
И кад Господ изабере
Онда ће и љубав доћи
Као светлост на крају ноћи.
Заљуљаше се звона да радост јаве
Од Херцеговине тврде до Шумадије плаве.
Добро јутро, Призрене!
Све што је Божије никад не вене!
извор: Епархија захумско-херцеговачка
Надежда Петровић, Стари шедрван у Призрену, 1913. |
Нема коментара:
Постави коментар