Одомаћена сорта француског порекла, настала из спонтаног сејанца. Пронашао је француски калуђер Ле Рој у једној шуми 1760. године и тако се раширила по целој Европи.Код нас се гаји од краја 19. века. Некада је била много заступљенија него данас.
Сазрева у октобру, а бере се нешто раније, пре пуне зрелости. Може да се чува до фебруара.
Плодови су крупни, до 300 г тежине, издужено-крушкастог, асиметричног облика, при чему је једна страна развијенија од друге. Има дебелу, суву и глатку покожицу, посуту браонкастим лентицелама. У пуној зрелости је жута, румена са сунчане стране.
Већина плодова има браон кожасту линију, која се протеже од петељке до чашице, по чему се распознаје у односу на друге сорте. Месо плода је хрскаво, сочно, средње топљиво, слатко, са израженим каменим зрнцима.
Веома је доброг квалитета, погодна за употребу у свежем стању, транспорт и прераду. Може да се гаји као индустријска сорта.
СТАРО И НЕСТАЛО ВОЋЕ СРБИЈЕ, Народни музеј, Чачак, фебруар/март, 2016.
Нема коментара:
Постави коментар