Рубрика „Свештеници говоре...“
Протојереј Андреј Лемешонок: Не може све бити глатко у овом свету, свеједно ће бити неких неравнина, нешто неће бити како ваља. Ништа на овој земљи се не може урадити идеално. Једном је архимандрит Софроније (Сахаров) рекао својим монасима: „Размишљајте о главном, а остало ће се придодати.“ Ако почнемо да копамо по ситницама ускоро ћемо се заглибити у њима.
***
Непажљиви смо, живимо расејано, не сећамо се шта је било јуче, не видимо да смо некога гурнули, према некоме били груби, да некога нисмо приметили... Потребна је пажња да човек размишља и да не живи по стихијама свог унутрашњег живота и осећањима, већ да живи у потрази за Богом. Управо то се назива непрестана молитва. Ви мислите да је непрестана молитва да се све време говори: „Господе, Исусе Христе, Сине Божији, смилуј се мени грешном.“ То значи стално живети у присуству Божијем и одрећи се своје воље. Само тако човек може да се моли непрестано 24 часа.
***
Човек може да каже да то с њим нема никакве везе, да од њега ништа не зависи. Зависи и то врло много. Ако се будеш молио, ако све време будеш живео с Богом, око тебе ће се спасити на хиљаде људи. Ако долазиш у додир с људима који имају невоље и жалости и ако им будеш говорио речи утехе и поуке, ако будеш имао добру помисао и на све гледао чисто, знаш ли колико много добра ћеш учинити? То је чак тешко и замислити!
После Литургије 31.01.2016.
 |
| Манастир Вазнесење |
Протојереј Андреј Лемешонок: Понекад је веома тешко, па и неиздрживо живети с наизглед побожним човеком. Ова побожност просто убија. И лако је живети са смиреним човеком који себе сматра најгорим од свих. Што имамо скромније мишљење о себи тим је лакше с нама. Што мање имамо тим више можемо да добијемо у Богу. То је правило живота. Христос није имао ништа у овом свету, али је имао Божију љубав, благонаклоност Оца Небеског. Разбојник се није бавио богословљем, али се покајао и први је доспео у рај. Зато је за нас главно покајање.
***
Зашто нам с неким човеком бива лако? Зато што је непретенциозан, увек себе ставља на последње место, не захтева пажњу, све време осећа да није достојан. И то човека чини заиста лепим.
А други нешто има. И треба свима то показати: „Ја нешто имам. Знате ли како сам духован човек? Охо! Сад ћу да вам испричам.“ И почиње: „Ишао сам код тих и тих стараца, разумете, имам такву духовну школу...“ И од таквих речи, нарвно, „уши отпадају“, оне у принципу осим хвалисавости и жеље да човек каже: „схватам нешто у духовном животу, не носе ништа. А исти овај отац Николај ми је говорио: „Ништа не схватам и не знам.“ То је било искрено речено. И то је лепо, то је право! Дакле, трудите се да тражите право, а не лажно.
***
Треба да дамо сав свој живот Христу. И тада ће се појавити слобода, и неће бити никаквих људских односа — ко је шта рекао, ко је шт погледао. Тада ће постојати поверење у Бога и ако будемо имали ово поверење моћи ћемо да кажемо заједно с апостолом: Све могу у Исусу Христу Који ми даје моћ (Фил. 4: 13)! Зато што је све у рукама Божијим.
После акатиста преподобномученици Јелисавети 31.01.2016.
______________________________________________________________________
Јереј Артемије Тонојан: Данас смо у Јеванђељу чули речи које нам говоре о једноставности коју треба да стекнемо како бисмо били блиски с Богом, како би Он могао да стави на нас руку као на децу која имају једноставне, светле мисли и осећања без лукавства.
После Литургије 03.02.2016.
______________________________________________________________________
Јереј Валерије Захаров: Сва наша дела, сва осећања треба да буду потчињена вољи Божијој... Само Бог може да одреди човеков пут и никакве умне конструкције човека не могу да усмере наш живот правилним путем. Човек је страстан, самољубив и горд, и ако се не буде обраћао Богу ради корекције свог живота он ће се претворити у неки хаос, неправде и увреде. Тада ћемо погађати не само себе, већ и све људе из наше околине. Желео бих да се наш живот гради по Његовим заповестима, по Његовој вољи. Зато стално треба да проверавамо свој живот, да ли је угодан Богу.
После молебана 04.02.2016.
______________________________________________________________________
Јереј Валерије Захаров: Човеков духовни раст је неприметан, види се само резултат. Човек је био горд, надмен, а затим постаје смирен. То не значи да обара главу — то је наш доживљај смирења — не, напротив, може високо да је подигне, али у себи схвата ко је он, а Ко је Бог. И труди се да ипак не отпадне од Господа, да не оде од Њега, да се не изгуби. Тада и он бива радостан, и они који га окружује, зато што кроз таквог човека делује Бог, кроз њега се радост излива на све оне који су поред њега.
***
Сваки наш напор, сваку бол, сваку патњу коју трпимо ради Бога Он стоструко награђује.
После Литургије у дечјем интернату 05.02.2016.
_____________________________________________________________________
Јереј Александар Пашковски: Наравно, треба да поштујемо све заповести, као што кажу свети оци, заповести нису по мери човека, оне је премашују. Али се не уздамо у себе, не уздамо се у свој труд, чак и ако нешто успевамо да учинимо, већ само у милост Божију.
После Литургије 04.02.2016.
извор: www.obitel-minsk.by
Нема коментара:
Постави коментар