Манастир Свете Тројице подигнут је на западној страни планине Овчар. Први писани помен ове богомоље, за који се зна, онај је из турског дефтера који је настао 1572. године. Године 1844. подигнут је конак, који је сачуван. Не зна се тачно када је овај храм саграђен. Према предању зидали су га монаси манастира Сретења. Стручњаци, међутим, судећи по архитектури манастирске цркве, сматрају да је она можда и старија од сретењског храма. Црква је једнобродна грађевина, вероватно из прве половине XVII века, са развијеним олтарским простором на источној и припратом на западној страни. Кубе се диже над централним делом храма. Црква се убраја у остварења рашке градитељске школе, што, такође, сведочи њену далеку прошлост и може се поредити, по архитектонским особеностима и вредностима, са црквом Вазнесења у Жичи или Светих апостола у Пећи. Од старих живописа остале су две фреске (Света Тројица и Богородица са дететом). Сачуване су и две значајне иконе из 1635. године-Христа са апостолима и Богородице с Христом. По својој лепоти и архитектонским решењима манстир Свете Тројице издваја се од осталих у Овчарско-кабларској клисури. Храм се убраја међу најлепша градитељска остварења у западној Србији.
Нема коментара:
Постави коментар