Гледам Велико Стратиште,
Испуњава ме нарочити звук.
Здраво, Косово! Твој сам гост.
Зашто смо се тако растужили обоје?
На овај сусрет сам тако дуго чекао!
Али, опрости, споро сам се спремао
И толико векова сам закаснио
Да нисам умро у блаженом пространству.
Чудо Косово. Рајски цвете.
Шта да кажем у своје оправдање?
Чезнуо сам за тим да певам за здравље,
А душа је у погребним јецајима.
Али узалуд се злобно радује непријатељ,
Отимајући и планине и долине.
Срце Србије, српски барјаче,
Ти си већ пред Христовим Престолом!
извор:manastirvavedenje.org
Испуњава ме нарочити звук.
Здраво, Косово! Твој сам гост.
Зашто смо се тако растужили обоје?
На овај сусрет сам тако дуго чекао!
Али, опрости, споро сам се спремао
И толико векова сам закаснио
Да нисам умро у блаженом пространству.
Чудо Косово. Рајски цвете.
Шта да кажем у своје оправдање?
Чезнуо сам за тим да певам за здравље,
А душа је у погребним јецајима.
Али узалуд се злобно радује непријатељ,
Отимајући и планине и долине.
Срце Србије, српски барјаче,
Ти си већ пред Христовим Престолом!
извор:manastirvavedenje.org
Нема коментара:
Постави коментар