Одломак из књиге Свето
Крштење, коментари јеромонаха Григорија, која је у припреми за штампу у издању издавачке делатности Епархије шумадијске
1. Праслике светог
Крштења
Епоха Старог Завета
била је период припреме човека за примање дарова Благодати. Након пада
првосазданих Бог твори спасење кроз поновно рођење човека. На разне начине је
припремио посету свише Свог Јединородног Сина: дао му је закон како би му
уредио живот, послао му је свете анђеле да га чувају и кроз уста пророкâ му је
најавио будуће спасење(1). Свети Иринеј пише да је јудејска пракса била Божији позив човеку да
настави „кроз обредна понављања ка истини, кроз пролазно ка вечном, кроз
телесно ка духовном и кроз земаљско ка небеском“ (2).
Све личности и
догађаји из Старог завета су оријентисани на Исуса, Начелника и Савршитеља Вјере(3). Њега најављују и Његов долазак иконизују,
наговештавају.
Завет још пре оваплоћења Господа свуда најављивао слику
поновног рођења. Дакако, није јасно пројављен облик светог Крштења, али је
алегоријама наговештавано Божије човекољубље“. Свети Јован Златоусти такође
бележи: „Стварање Адама, стварање Еве од његовог ребра, неплодне жене које су
на чудесан начин рађале, чуда која су вршена водом... све је предсказало рађање
и очишћење које ће уследити“ светом тајном Крштења (4). Света тајна Крштења
најављена је многим догађајима. Свети Григорије Ниски пише да је „Стари
Стварање у почетку
је прва праслика светог Крштења, јер се овом тајном врши поновно стварање човека. У првобитном стварању Дух Божји дизаше се над водом;
у новој творевини поновно рођење човека остварује се водом и Духом. „Током
првобитног стварања човек је постао душа жива, а сада током поновног стварања
постаје дух који оживљује. Тада је човек створен након што је саздана
творевина, а сада се дешава супротно: нови човек се ствара пре нове творевине.
Јер се први он рађа, а потом се обликује свет“ (5).
Потоп је други
догађај који наговештава свето Крштење. Спасење Ноја и његових ближњих у
ковчегу било је предсказање спасења људи водом и Духом у нашој светој Цркви.
Апостол Петар први
пореди свето Крштење са спасавањем Ноја од потопа: Зато и Христос једанпут за
гријехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, усмрћен
тијелом, а оживјевши духом; Којим и сиђе и проповједа духовима у тамници; Они
некад бијаху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када
се грађаше ковчег, у
коме се мало, то јест, осам душа спасоше водом, Која и нас
сад спасава крштењем (6).
Свети мученик Јустин такође повезује потоп са
светим Крштењем. Он пише овако: „Знате да је код пророка Исаије речено да је
Бог казао Јерусалиму: Потопом Нојевим спасио сам те. Ова реченица коју је
изрекао Господ значи да је током потопа извршена тајна спасења људи. Јер је
праведни Ноје, заједно са осталих седморо људи, представљао символ осмог дана,
дана када је
Христос устао из мртвих. Христос, који је Прворођени прије
сваке твари, својим васкрсењем постао је предводник другог рода. Рода који се
поново родио од Њега водом и вером и дрветом – које је тајна Крста – на сличан
начин као што се Ноје спасио дрветом ковчега“ (7).Тако је „Ноје био веран Богу.
И са службом проповедника Божијег, проповедао је свету ново рођење“ (8). Ноје
је постао пророк Тајне поновног рођења, а Христос, нови Ноје, постао је
служитељ Тајне (9).
Још један догађај
који најављује поновно рођење човека водом и Духом јесте рођење паријарха
Исака.
Свети Јован
Златоусти, тумачећи апостолске речи нису оно дјеца Божија што су по тијелу
дјеца, него се дјеца обећања рачунају у сјеме, пише: „Како се, дакле, родио
Исак? Не наравно по закону природе, нити по снази тела, већ у складу са снагом
обећања Бога: У ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син. Ово обећање и реч Божија
начинила је и родила Исака... Тако се и ми рађамо речима Божијим. Јер у
крстионици с водом речи Божије су оне које нас рађају и обликују, јер се рађамо када се крштавамо у име Оца и Сина и Светога Духа.
Ово рођење не припада природи, већ обећању Божијем“. Јер и наше рођење, које се
остварује светим Крштењем, Бог „је најавио пре много година са свим пророцима,
а затим га је и остварио“ (10).
Обрезање које су
Израиљци вршили на мушкој деци осмог дана било је праслика знаменовања просвећиваних знаком Часног Крста.
Апостол Павле
повезује обрезање Израиљаца са тајном светог Крштења. Обраћајући се Колошанима
он пише да у Христу ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем
тијела гријеховности обрезањем Христовим, Пошто се с Њим погребосте крштењем, у
Њему сте и саваскрсли кроз вјеру у моћ Бога који га васкрсе из мртвих (11).
Свети Кирил Јерусалимски пише да „и ми вером примамо, као и патријарх Аврам,
духовни печат, обрезани на светом Крштењу Духом Светим“. И свети Јован Дамаскин
пише: Обрезање „је било предсказање светог Крштења“ (12).
Прелазак Јордана
под Исусом Навином је такође једна од јасних праслика Тајне којом човек прелази
у горњи Јерусалим.
У вези са тим Свети
Јован Златоусти пише: Исус Навин је био „праслика нашег истинског Спаситеља
Исуса Христа. Јер као што је он из пустиње, преко Јордана, превео народ у земљу
обећану, тако је и наш Спаситељ нас преместио у горњи Јерусалим, мајку
прворођених,
где су припремљени домови истинског одмора и где је боравак
миран и без страха“ (13).
Тако поје и наша света Црква:
Исус Навин у реци Јордану
преводећи људе и Божански кивот,
осликава будуће доброчинство.
Јер лик нашег изображења
и слика истинитог рођења,
тајанствени прелазак њихов,
живопише Духом.
Христос се јави на Јордану, освећујући воде (14).
Жртва пророка Илије
и прање губавог Немана у Јордану такође наговештавају тајну поновног духовног
рођења човека.
О ова два догађаја
пише Свети Григорије Ниски: „Пророк Илија нам оном својом чудесном жртвом јасно
најављује обред светог Крштења који ћемо касније вршити. Јер је ватра планула
када је просуо воду по трећи пут, како би указао на то да где постоји
„тајанствена вода“ ту постоји и Дух Свети... који спаљује недостојне и
осветљава верне. Али и његов ученик Јелисеј је, када му је преклињући дошао
Неман Сиријанин који је оболео од губе, окупао у Јордану и очистио болесног
обичном употребом воде. Нарочитим крштењем у овој реци представљено је будуће
Крштење“. И Василије Велики такође запажа: „Пророк Илија је пројавио снагу
светог Крштења на жртвенику спаљеница, јер је принео жртву не ватром, већ водом“. Давши
заповест да три пута излију воду, Пророк је открио да „светим Крштењем крштени
постаје близак Богу и да светлост чиста и небеска осветљава душе крштених вером
у Свету Тројицу“ (15).
Чак и умиваоник
шатора од састанка јесте јасна праслика светог Крштења.
Овај умиваоник
налазио се у дворишту шатора од састанка како би свештеници прали руке и ноге.
Ову заповест дао је Бог Мојсију: Да из ње пере Арон и синови његови руке своје
и ноге своје. Кад иду у шатор од састанка, нека се умивају водом, да не изгину.
Свети Кирил Александријски пише: „Умиваоник шатора предсказује свето Крштење“.
И Кирил Јерусалимски у Катихезама запажа: „Умиваоник који се налазио у шатору
од састанка био је постављен тамо као символ светог Крштења“ (16).
+++
У неисцрпном низу
чудесних догађаја који су најавили свето Крштење, навешћемо још један: прелазак
јеврејског народа преко Црвеног мора.
Апостол Павле пише
Коринћанима: А нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бијаху, и
сви кроз море прођоше, И сви се у Мојсеја крстише у облаку и мору; И сви исто
јело духовно једоше; И сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне
стијене која их је слиједила, а стијена бјеше Христос. Али већина од њих не
бјеше по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи. А ово бише примјери нама,
да не желимо зла као што они жељаше. (17).
Преласком Црвеног
мора народ Божији „спасење водом је благовестио“. Море је, пише Свети Григорије
Палама, представљало „воду светог Крштења. Облак је најављивао Духа Светог који
тајанствено крштене наткриљује са небеса. Храна и пиће предсказивали су Тело и
Крв Христову, којима се ми верни свакодневно причешћујемо“ (18).
Међутим, упркос
свим даровима које су Јевреји прихватили од Бога, „нико се није показао
достојним“. Бог је, дакле, казнио незахвални народ не дозволивши му да уђе у
Обећану земљу. Свети Јован Златоусти, говорећи о казни јеврејског народа,
запажа: „Као што су дарови предзнаци, тако су и казне предзнаци“. „Као што су предсказани
свето Крштење и света Трпеза Божанствене Евхаристије, тако нам је и догађајима
који су уследили најављено да ће бити кажњени они који буду недостојни ових дарова, како би њиховим примером ми
постали мудрији“ (19).
Речи апостола
Павла: А ово бише примјери нама, да не желимо зла, би значиле: „Као што
Јеврејима, када су се окренули лукавим жељама, уопште нису користили
наговештаји тајни... тако и нас, ако живимо у греху, неће спасити од вечне
осуде свето Крштење и друге тајне које следе. Дакле, ако живимо без покајања и
не покоравамо се божанским заповестима, остаћемо без небеског наслеђа, као Јевреји без Обећане земље“ (20 ). Поучимо
се примером казне јеврејског народа и примимо Благодат светог Крштења животом
достојним ње.
2. Крштење Светог Претече
и Крститеља Јована
Свети Кирил
Александријски бележи да Свето Писмо „ноћу назива време пре доласка
Спаситеља...док даном (назива) време Његовог боравка, током ког смо просветљени
светлошћу истинског богопознања и очима свог срца гледамо Сунце правде. То
потврђује и Апостол Павле говорећи о времену пре доласка Спаситеља: „Ноћ
поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје
свјетлости. Да ходимо поштено као по дану“ (21). Између тамне ноћи која је
претходила појављивању Христа и пресветлог дана Његове парусије, налази се
Крститељ Господњи, свјетиљка која гораше и свијетљаше. Он не бјеше свјетлост,
него да свједочи о свјетлости (22).
Пречасни Претеча
био је Јутро које је најавило долазак дана Господњег. Јутро које је претходило
изласку Сунца правде. Тако га назива једна песма Богојављења:
Када се светлоносно јутро смртнима јави,
тада из пустиње ка водама јорданским,
Ти си, Царе сунца, приклонио свој врат,
Да би родоначелника из таме истргао
И од сваке нечистоте творевину очистио...
Дакле: „Када се
показало људима светлоносно јутро, Претеча, како излази из пустиње ка водама Јордана, тада си Ти Христе, Царе сунца и све видљиве и
невидљиве твари, приклонио свој непорочни врат... и крстио се... Да би у светло
своје божанствености извукао Адама из мрачног Ада у ком се налазио. Водама Јордана
очистио си твар, природу људску, од сваког нечистог греха“ (23).
Свети Никодим
Светогорац, у свом тумачењу овог тропара, бележи: „Дакле, постоје три крштења;
прво, по поретку, законско и обредно и најнепотпуније... друго је Јованово, а
треће је Христово, најсавршеније и у Духу; законско се пореди са ноћу, као
сенка и телесно очишћење, док се Христово пореди са јасним даном... а Јованово
се пореди са јутром; јер је од Христовог крштења тамније, а од законског
светлије“ (24). Као што је Јован Крститељ био претеча Спаситеља, тако је и
крштење које је вршио било „претеча крштења и спасења света“. Јер „је било
савршеније од оних што су претходила, а од будућег (крштења Христовог) много
сиромашније. Јер је очистило крштене од грехова више од Мојсијевог закона, али
не огњем и Духом Светим, што је савршенство. Јер овај дар и поклон, дакле Дух
Свети, припада сили Божијој и даје се само од владичанског свештенослужења и
човекољубља“ (25).
Свети Јован
Златоусти поредећи јудејско крштење с крштењем Цркве бележи: „Јудејско крштење
ослобађа од телесних нечистота, али не и од грехова свести“. А Крштење Цркве је
„много узвишеније и испуњено Благодаћу. Јер ослобађа од грехова, чисти душу и
дарује Дух Свети. Крштење Светог Јована Крститеља било је много узвишеније од
јудејског крштења, али ниже од нашег, јер је било на неки начин мост између та
два крштења. Крштење Јованово нас је превело од јудејског до хришћанског
Крштења“. Свети Јован је позвао Јевреје: Родите, дакле, род достојан покајања. „До
ове тачке крштење Јованово било је узвишеније од јудејског, али ниже од нашег.
Јер крштење Јованово нити је Дух Свети даровало, нити је пружало опроштење које
поседује божанска Благодат. Јер је Крститељ позивао на покајање, али није имао
власт да даје отпуштења грехова. Управо зато и говори: Ја вас крштавам водом, а
Христос крштава Духом Светим и огњем (26).
Свети Јован послат
је од Бога да припреми пут Господњи. И крштење које је вршио „није било ни из једног
другог разлога него да припреми свима другима пут вере ка Христу“ (27).
Крштење Часног
Претече и Крститеља увело нас је у епоху Благодати. Како каже Василије Велики
„Јован је проповедао крштење покајања... Христос проповеда усиновљење кроз Крштење...
Крштење Јованово било је увод, Крштење Христово је савршење. Прво је било одсецање
од греха, а ово је сједињавање с Богом“ (28).
Са грчког превела Михаела Панковић
напомене:
1)Свети Василије Велики, Божанствена Литургија.
2) СЦ 100, 547.
3) Јев 12, 2.
4) ЕПЕ 10, 378 – ЕПЕ 13, 140.
5) Пост 1, 2. Јн 3, 5. Ἱερὸς Χρυσόστομος, ЕПЕ 13, 116-8.
Пост
2, 7. 1Кор 15, 45.
6) 1Пт 3, 18-21.
7) ЕПЕ, Ἀπολογιταὶ 1, 646. Види Ис 54, 8-9. Кол 1, 15.
8) Κλήμης Ρώμης, Β 1, 16.
9) Види Ἅγιος Κύριλλος Ἱεροσολύμων, Β 39, 220.
10) Рим 9, 8-9. ЕПЕ 17, 286.
11) Кол 2, 11-12.
12) В 39,82. ЕПЕ 1, 552.
13) ЕПЕ 8а, 338.
14) Јутрење 8. јануара, Катизма.
15 ЕПЕ 10, 386. 1цар 18, 17-40. 2цар 5, 1 и даље. В 54,
135-6.
16) Изл 30, 18-20. М 68, 853В. В39, 61.
17) 1Кор 10, 1-6.
18) Ἅγιος Γρηγόριος Νύσσης, ЕПЕ 10, 386. ЕПЕ 10, 480. Шире развијање
теме символизма Црвеног мора налази се у првом коментару о другом заклињању
(види одељак ове књиге Ђаво се спасењском водом уништава).
19) ЕПЕ 18а, 52-4.
20) 1Кор 10, 6. Ἅγ. Γρηγόριος Παλαμᾶς ΕΠΕ 10, 482.
21) Μ 68, 268Д-269А, Рим 13, 12-13. Светитељ, текстом који смо
навели, тумачи одељак из Изл 13, 21-22.
22) Јн 5, 35 и 1, 8.
23) Јутрење Богојављења, јамбички канон, песма 1. Ἅγιος Νικόδημος,
Ἑορτοδρόμιον, стр. 159. Пресвета Богородица се назива такође и Светлијом од
зоре, једина која носи Сунце Христа (Канон благодарни Пресветој Богородици,
песма 3.)
24) Ἑορτοδρόμιον, стр. 159.
25) Μέγας Φώτιος, М 101, 213В.
26) ЕПЕ 35, 500-502. Види Лев 15,5. Мт 3, 8-11. 27 Мт 3, 3. Ἱερὸς
Χρυσόστομος, ЕПЕ 12, 756. 28 ЕПЕ 6, 248.
извор:Каленић, бр.3, 2016.
Нема коментара:
Постави коментар