![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7F7-sCH65MTisUiZj0op753tdmvBMW6a8mPBNlGym_M2sC7-m26TFcNDsQHcgHLuIydl7M9JQFfmM7bzZkIpVBgwuhWpCicbWAX0szTQTjt2sMLkJuj54hHfiNcOj1ilNJcHoYtP0i3e0/s400/LOlBkoQ0jUA.jpg)
Заборавио сам да те тражим
У сваком следу догађаја
Да гледам и видим
У шифре прича које причаш
Проничем одмах усхићено
Заборавио сам да тражим
Чуда од којих саздаваш
Живот промене и непрекидности
И твоју руку не видим
Која ми се пружа непрестано
Додир твог прста не осећам
Јер заборавио сам чула
За тебе и уши за твоју музику
У заглушујућем ја се давим
И кобељам човечански невешто
Заборавио сам да те зовем
Да одашиљем речи ка теби
И адресу твог стана и срце
Које је у једном трену
Синхроно са мојим заиграло
Сметнуо сам с ума
Изгубио из вида
У вртлогу навика и ситости
Која не пружа смирење
Већ рађа нову глад и потребу
Потражи ме и изреци
Отвори моје духовне очи
Просвети мисли моје
Да ти запевам поново
Осмишљеним речима песме
Заборавио сам, сети ме се
Александар Марић
извор: aleksandarmaric.blogspot.rs
Нема коментара:
Постави коментар