26. јануара 2018.г., на навечерје празника Светог Саве и управо у част првог српског архиепископа, у Српском културном центру у Паризу организован је веома разноврстан и интересантно конципиран културни догађај. Манифестација се, наиме, састојала из три дела, која су била пропраћена символичним успињањем дуж три нивоа зграде Центра, и у себи је објединила неколико еминентних излагача.
У првом делу, саговорници ђакона Ненада Илића, који је вршио улогу модератора, били су др Андреј Јефтић, доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, и Његово преосвештенство владика Григорије. Тема прве сесије била је писменост и књига, нарочито у контексту Светог Писма. Андреј Јефтић подвукао је значај просветитељске мисије Светога Саве истакавши да је управо описмењавање оно што разликује примитивне трибалне заједнице од оних цивилизованих, односно народа. Владика Григорије говорио је о Библији као књизи која није списак заповести и прописа издиктираних од стране Бога, већ Богом надахнута књига писана од стране људи и ради људи, која притом нема за циљ да им просто пружи одређене информације (информира их), већ да их обликује као личности (односно – формира их).
Други дио манифестације у центру свог интересовања имао је слику. Овде су саговорници сликарке Јелене Јефтић били такође сликарка игуманија мати Ефимија, као и ђакон Ненад Илић, овога пута првенствено као редитељ. Говорећи о савременом српском иконопису мати Ефимија истакла је да је он утемељен на средњевековном наслеђу, које је назвала савршеним, између осталог и због тога што су се у том периоду сви најеминентнији уметници бавили црквеном уметношћу. Она је, поред осталог, подвукла и то да је услов да неко наслика добру икону веома добро познавање како историје уметности, тако и најрелевантнијих савремених уметничких збивања. На питање о томе може ли покретна слика послужити као мисионарски медиј савременој Цркви, Ненад Илић изнео је веома интересантна размишљања о томе да, насупрот увреженом мишљењу да покретна слика представља заправо наставак западне уметничке традиције, а не иконе и фреске, покретну слику ипак можемо препознати и на фрескама на којима се неретко једна те иста личност слика неколико пута у различитим радњама које обавља у оквиру осликаваног догађаја. Говорећи о разлици улоге и значаја коју слика има данас у односу на Средњи век, Илић се критички осврнуо на својеврсну инфлацију слика која је данас на снази, будући да у било ком телевизијском програму посматрамо око 25 слика у секунди, те је јасно да је слика у извесном смислу обезвређена у односу на доба када је она представљала реткост и имала много већи (мисионарски) значај.
Трећи и завршни дио манифестације представљао је разговор о књизи владике Григорија
”Преко прага”. Не желећи да сам суди о квалитетима свога дела, владика се највише задржао на мотивима и инспирацији који су га подстакли да напише ову збирку прича. Централну улогу у том смислу играла су ратна збивања и искуства, о којима владика говори као о трауми, не заборављајући притом ништа мање значајне примере и епизоде изузетне људскости које је видио и доживио од стране припадника сва три зараћена народа. О таквим случајевима владика говори као о цветовима израслим из ратне таме, наглашавајући њихов значај подсећајући на то да уношење и најмање светиљке у мрачну просторију ипак производи доминантан утисак да је у просторији светлост, а не тама. Он је са присутнима поделио детаље из три своје приче: ”Сакиб”, ”Крштеница” и ”Жива вода”. Алудирајући на својеврстан узлазни вход кроз здање Српског културног центра током ове културне вечери, владика је своје излагање завршио поуком да свој живот треба да градимо као кућу чији је темељ вера, прозори нада, а кров без чега све друго остаје непотпуно – љубав. Осврћући се на конкретан садржај манифестације, своју поуку конкретизовао је рекавши да смо започели од темеља који је реч, књига, наставили са иконом, која је наш прозор у онострано, а завршили под кровом приче о љубави, и то према сваком човеку, сљедујући Христу, чак и непријатељу! Након званичних излагања дружење је настављено питањима и одговорима, те спонтаним разговором окупљених, током којег је владика заинтересованима и потписивао примерке књиге.
извор:
www.saintsava.fr
Нема коментара:
Постави коментар