Књига „Питања и одговори“ Архимандрита Рафаила (Карелина) настала је избором одговора на питања која верници преко православног сајта годинама постављају овом богомудром пастиру.
Од мноштва питања, издвојили смо она за која нам се чини да интересују велики број људи данас: избор животног пута, заснивање породице, васпитање деце, проблем усамљености и отуђења човека, однос према ближњима, опхођење са онима чији се животни ставови разликују од наших, поступање хришћана у средини туђој хришћанском моралу, могућност остварења хришћанских врлина у савременом свету.
Отац Рафаил нас стално позива да преиспитујемо себе и да се при сваком насталом проблему упитамо шта је то што могу променити код себе, а не код другога, да бих превазишао оно што ме мучи. Управо спремност да коригујемо себе, а друге прихватимо онаквима какви су, јесте темељ здравих међуљудских односа. На учестала питања како превазићи усамљеност и како наћи ваљаног животног сапутника, отац Рафаил одговара да треба да се потрудимо да сами стекнемо особине које желимо да има наш супружник, и када се приближимо том идеалу, даће нам се супружник по нашој мери. Другим речима, да бисмо добили доброг супружника, потребно је да га будемо достојни. Исто важи и за васпитање деце. Треба васпитати себе, говори отац Рафаил, да бисте могли васпитати дете у духу хришћанске љубави, јер дете, које се у свему угледа на родитеље (али не онакве какви се показују, већ онакве какви они уистину јесу), упијаће и полако стицати њихове врлине, као што поприма и њихове мане. Богомудри духовник подсећа нас да се приликом заснивања породице треба припремити за жртву, за прихватање другог човека са свим слабостима карактера које има свако од нас и на то да је у породици важније давати него примати.
Питања могућности остварења хришћанских врлина, попут скромности, кроткости и смирења у савременом свету у коме се цене управо супротне особине, такође муче многе. Отац Рафаил са изванредном разборитошћу и трезвеноумљем одговара на питања у чему је разлика између смирења и сервилности, докле треба да иде трпељивост према људима, да ли у свему треба бити попустљив према захтевима других и друго.
Своје мишљење о проблемима које му читаоци излажу отац Рафаил износи веома деликатно и ненаметљиво, с великим поштовањем према човеку коме се обраћа, с расуђивањем и молитвеном љубављу.
извор: Манастир Жича
Од мноштва питања, издвојили смо она за која нам се чини да интересују велики број људи данас: избор животног пута, заснивање породице, васпитање деце, проблем усамљености и отуђења човека, однос према ближњима, опхођење са онима чији се животни ставови разликују од наших, поступање хришћана у средини туђој хришћанском моралу, могућност остварења хришћанских врлина у савременом свету.
Отац Рафаил нас стално позива да преиспитујемо себе и да се при сваком насталом проблему упитамо шта је то што могу променити код себе, а не код другога, да бих превазишао оно што ме мучи. Управо спремност да коригујемо себе, а друге прихватимо онаквима какви су, јесте темељ здравих међуљудских односа. На учестала питања како превазићи усамљеност и како наћи ваљаног животног сапутника, отац Рафаил одговара да треба да се потрудимо да сами стекнемо особине које желимо да има наш супружник, и када се приближимо том идеалу, даће нам се супружник по нашој мери. Другим речима, да бисмо добили доброг супружника, потребно је да га будемо достојни. Исто важи и за васпитање деце. Треба васпитати себе, говори отац Рафаил, да бисте могли васпитати дете у духу хришћанске љубави, јер дете, које се у свему угледа на родитеље (али не онакве какви се показују, већ онакве какви они уистину јесу), упијаће и полако стицати њихове врлине, као што поприма и њихове мане. Богомудри духовник подсећа нас да се приликом заснивања породице треба припремити за жртву, за прихватање другог човека са свим слабостима карактера које има свако од нас и на то да је у породици важније давати него примати.
Питања могућности остварења хришћанских врлина, попут скромности, кроткости и смирења у савременом свету у коме се цене управо супротне особине, такође муче многе. Отац Рафаил са изванредном разборитошћу и трезвеноумљем одговара на питања у чему је разлика између смирења и сервилности, докле треба да иде трпељивост према људима, да ли у свему треба бити попустљив према захтевима других и друго.
Своје мишљење о проблемима које му читаоци излажу отац Рафаил износи веома деликатно и ненаметљиво, с великим поштовањем према човеку коме се обраћа, с расуђивањем и молитвеном љубављу.
извор: Манастир Жича
Нема коментара:
Постави коментар