Бог је постао човек да би човек могао да постане Бог.
Кад је Бог постао човек - омогућио нам је да га сликамо, представљамо.
Интелектуализму је ово сметало.
Сметало је и источњачком приступу Богу.
Сметало је и западњачком приступу Богу.
Православљу није сметало.
Победу над византијким иконоборцима славимо као Недељу Православља.
Протестантски иконоборци су се удаљили толико да борбе више није могло бити. Парадоксално - цивилизација која је рационалистички напала слику Бога произвела је у историји незамисливу инфлацију слика.
Бог се родио као човек. Богочовек. Колико пута треба то поновити да бисмо заиста озбиљно схватили.
Православље је вера у Богочовека. Топла, искрена вера. Вера загрљаја и додира, пољупца.
Бога љубимо преко икона и преко ближњих. Волимо.
И док год схватамо да је то победа над интелектуалним конструкцијама и рационалном ефикасношћу - побеђујемо.
Наравно не у свакој игри. Само у оној најважнијој. 😊
Нажалост, ради се о квалитету који има своје наличје у страсној мржњи или оговарачкој злоби - али никад не и у равнодушности. Равнодушност је знак да се удаљавамо од топлине иконе и прилазимо источним или западним иконоборцима.
А православље је увек жива рана и тријумф Живота.
о. Ненад Илић
Кад је Бог постао човек - омогућио нам је да га сликамо, представљамо.
Интелектуализму је ово сметало.
Сметало је и источњачком приступу Богу.
Сметало је и западњачком приступу Богу.
Православљу није сметало.
Победу над византијким иконоборцима славимо као Недељу Православља.
Протестантски иконоборци су се удаљили толико да борбе више није могло бити. Парадоксално - цивилизација која је рационалистички напала слику Бога произвела је у историји незамисливу инфлацију слика.
Бог се родио као човек. Богочовек. Колико пута треба то поновити да бисмо заиста озбиљно схватили.
Православље је вера у Богочовека. Топла, искрена вера. Вера загрљаја и додира, пољупца.
Бога љубимо преко икона и преко ближњих. Волимо.
И док год схватамо да је то победа над интелектуалним конструкцијама и рационалном ефикасношћу - побеђујемо.
Наравно не у свакој игри. Само у оној најважнијој. 😊
Нажалост, ради се о квалитету који има своје наличје у страсној мржњи или оговарачкој злоби - али никад не и у равнодушности. Равнодушност је знак да се удаљавамо од топлине иконе и прилазимо источним или западним иконоборцима.
А православље је увек жива рана и тријумф Живота.
о. Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар