Translate

07. јануар 2015.

Митрополит др Павле(Јазиги), архиепископ Алепа и Александрете, "ПРИПРЕМИТЕ ПУТ ГОСПОДЊИ"


   Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега. Као што је писано код пророка: Ево ја шаљем анђела својега пред лицем твојим, који ће припремити пут твој пред тобом. Глас вапијућег у пустињи: Припремите пут Господњи, поравните стазе његове. Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповиједајући крштење покајања за опроштење гријехова. И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у ријеци Јордану, и исповиједаху гријехе своје. А Јован бијаше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожни око себе: и јеђаше биље и дивљи мед. И проповиједаше говорећи: Долази за мном јачи од мене пред ким ја нисам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући његовој. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим. (Марко 1: 1-8)
   Ево нас усред Божићног поста и на прагу Светог Богојављења, Божјег јављања човеку.
На прагу смо нове ере објављујући улазак Господа Исуса Христа у историју људског рода. Такође смо и пред почетком Нове године. Дакле, тренутно смо усред много нових догађаја који почињу, у једном свеопштем обнављању.
   Данашњи одломак из Јеванђеља је први пасус Јеванђеља по Марку: ,,Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега''. Овде су нам најважније речи: ,,почетак Јеванђеља'', а затим личност Јована Крститеља. Он је онај који је ,,припремио пут''. Нека су благословене ноге које припремише пут јеванђељу, јеванђељској истини, пут за Благу Вест! А личност Јована Крститеља налаже нам да размотримо две важне ствари:
   Прва је питање које нам је велики изазов: да ли је могуће хришћанину да остане равнодушан и ,,неутралног става'' према речима Јеванђеља или би он/она требало да проповеда јеванђеље (Благу Вест)?
   Бог жели пред свакога да стави некога ко ће му ,,припремити пут''. Апостол Павле се пита како ће људи поверовати ако не чују и како ће чути ако им ми не проповедамо. Свети Претеча Јован Крститељ припремио је пут Господу нашем Исусу Христу. Његов пример тражи од нас у овој новој години да деламо као он, а не да будемо равнодушни. Од нас се захтева да и ми будемо проповедници јеванђеља.
   Наша љубав према Јеванђељу и према Цркви треба да буде отелотворена у нашим поступцима. ,,На дар сте добили, на дар и дајте''. Хришћанин не може да остане равнодушан према позиву и призиву Господњем да буде послан да проповеда, нити према људима који су жедни да чују јеванђељску истину. Љубав хришћанина према Христу и према људима су два подстрека која га призивају да постане Христов амбасадор у овом свету. Свако од нас јесте претеча Христов и јеванђељски  - у свом раду, у свом окружењу или свуда где је већ послан Промислом Божијим. То је со земљи. То је сврха нашег постојања на земљи и најплеменитији циљ нашег живота. Ми смо, попут Крститеља, глас који вапи: ,,припремите пут Господњи''.
Почетком нове године и прослављањем Рождевства  Господњег Црква обнавља своје обећање да ће припремити пут проповедању  јеванђеља (мисионарењу). Зар не би требало да и ми узмемо удела у тој мисији?  Оно што смо данас чули у Светом Јеванђељу није само прича, већ позив. Црква у ове дане креће путем мисионарења и проповедања јеванђеља. Зар не би требало да узмемо удела у тој мисији? Хришћанин који размишља о својој вери бива понесен жаром мисионарског духа.  С обзиром да воли Бога и да воли људе, он узвикује са апостолом Павлом: ,,Тешко мени ако не проповедам!''
   Друго питање које нам представља изазов јесте: како можемо да постанемо апостоли Христови и проповедници јеванђеља налик Светом Крститељу? Речи које узвикује Свети Јован: ,,припремите пут Господњи'' уливају нам ентузијазам и бодрост, а његов живи пример нам је неопходан баш као и његове речи.
   Свети Јован Крститељ је у своје време започео својеврсну духовну револуцију, револуцију против пропадљивости и духовне стагнације, као и против неправде. Његова револуција била је позив на поновно посвећење вери и на живот у складу са том вером. То је револуција која спаја веру и делање у складу са вером, због чега након узвика ,,припремите пут Господњи'', он додаје: ,,поравните стазе његове''.
   Ова револуција св. Јована Крститеља имала је за циљ да разјасни појмове вере, лепоте и богатства. Вера је живот и рад; лепота је лице Божије; право богатсво је сиромаштво духом Христа ради. Бити богат значи имати мисију.
   Лик светог Крститеља и проповедника јеванђеља није баш омиљени призор већини нас. Пред нама се указује лик монаха аскете који не живи у палати и који не одмара у свом миру нити ужива у слободном времену. Можда је нама овај проповедник јеванђеља превише строг. Одевао се у хаљину од камиље длаке  и хранио скакавцима и дивљим медом. Али ми скрушено признајемо да његов бедни изглед споља указује на дубоку веру и посвећеност ономе што проповеда. На тај начин његово (истинско) богатство преноси благо Речи Господње и проповедајући Је зна да лепота и задовољство значе додирнути жедна људска срца. Може ли себичан човек да познаје труд и рад на проповедању јеванђеља? Може ли такав човек да позива људе на живот који подразумева жртву? Проповедање јеванђеља увек захтева знаке истинског примера и веродостојности проповедника. Онај који сведочи мора сам бити пример par excellence да би његово сведочење било истинито.

   Ако се питамо: да ли и ми морамо да се облачимо као Св. Јован Крститељ и да се хранимо као он да бисмо били хришћани и да бисмо проповедали јеванђеље, одговор је у потпуно супротном питању: да ли је храна коју једемо или одећа коју носимо важна за наш живот и нашу мисију? Одговор на ово питање треба да буде онај који је прихватљив Богу. У сваком случају, љубав према мисионарењу и проповедању јеванђеља ће нам сама по себи (и без да смо свесни тога) одредити шта да једемо и пијемо и како треба да се облачимо.
Боје раскошног, бездушног и себичног света нису прикладне за онога ко проповеда јеванђеље. Тако да свако ко је богат треба да употреби то богатсво као средство за проповедање јеванђеља, а свако ко живи у раскоши, тиме мора бити спремнији за проповедање јер је ослобођен немаштине и материјалних брига. Господ Исус Христос је све и Њему служимо и у оскудици и у изобиљу; за Њега се облачимо, за Њега једемо, за Њега живимо и Њиме се крећемо.
   Позив Светог Крститеља: ,,припремите пут Господњи'' јесте глас вапијуће Цркве који разгорева наша срца у дане Божића и Нове године као и сваког новог почетка. ,,Поравните стазе његове'' уништава страсти овога света у нама и чини наше душе ревносним за све што је добро и племенито. Овај свет се освећује онда када служи проповедању јеванђеља; у супротном је само један облик постојања.

Преузето са: http://www.alepporthodox.org/files/writings-en/nat-nat

За Жички благовесник са енглеског превела Александра Стојановић

Нема коментара:

Постави коментар