Translate

16. јануар 2015.

Митрополит др Павле Јазиги, Архиепископ Алепа и Александрете, КРСНИ ЗНАК



„Спаси, Господе, народ Свој и благослови
Наслеђе Своје, даруј победу свим православним
Хришћанима над њиховим противницима и
сачувај  Крстом Твојим народ Твој“
(Тропар Часном Крсту)

   На синоћњем бдењу и на читању из Старог Завета током јутрења чули смо о догађајима који симболизују и указују на Часни Крст. Први симбол је прича о Јони када је у утроби кита крстообразно раширио руке указујући на спасоносни догађај Христовог страдања. Његов излазак из утробе кита представља Васкрсење Христово у трећи дан. У Химнама се говори како је Мојсије крстообразно раширивши руке замахнуо својим штапом хоризонтално и поделио Црвено море омогућивши Израиљу да пешице пређе на другу обалу, а на другој обали ударио штапом преко те линије, тако да заправо начини знак крста када затвори море и потопи Фараонову војску и кола. Он је такође претворио горку воду у слатку ставивши дрвену палицу у њу и тако напојио жедан народ.
   Али најјаснији и најлепши праобраз Крста је онај када је Мојсије поставио бронзану змију на мотку (4 Мојс. 21, 9) и тиме учинио да „кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави“. Та змија представља распетог Христа који је узео на себе људско тело, али без греха, као што та змија беше без отрова. И он постаде Животодавац и Исцелитељ свих који верују у Њега. Много је догађаја и прича из Старог Завета који указују на Крст. Исус, син Навин, крстообразно подиже руке своје и не спусти их док не уништи потпуно све становнике Гаја до заласка сунца И. Нав. 8, 26). Слично беше када Исус Христос рашири руке Своје на Крсту и Сунце сакри своје зраке, јер виде да је грех уништен и да је Ад под опсадом и да се сва пророштва испуеавају. Тако је знак Крста који чинише у Старом Завету претходио свим спасоносним догађајима којима је Бог на суштински начин интервенисао у животу човека. Најбољи пример крсног знака је оно што се десило са Крстом након Христовог распећа.
Крст реликвијар, Петрова црква код Новог Пазара, 12. век, Бронза, Ливење, Урезивање
                         
   Након што видесмо благодат коју крсни знак доносаше у Старом Завету и благодат Крста Христовог, питамо се када се треба прекрстити (начинити крсни знак) и зашто? Крстимо се када благодаримо говорећи „слава Оцу и Сину и Светоме Духу“, крстимо се пре јела, када се будимо, пре починка, када излазимо из куће као и када улазимо у дом, пре и после учења. Знак Крста нас може пратити током дана у свему што радимо, благосиљамо, у свим чиновима којима се нешто освештава и прочишћује: на Литургији се често крстимо; током чина венчања младенци се крунама закрштавају; на крају сваке Литургије благослов дајемо чинећи крсни знак, а и литургијски Хлеб и Вино благосиљамо чинећи крсни знак над њима...Све у свему, крсни знак је призивање божанске благодати над људима и над творевином.
19. век, Народни музеј, Београд
                                            
   Оно што закључујемо о Крсном знаку из ових старозаветних догађаја, као и из нашег свакодневног и литургијског живота, је, као прво, да је крсни знак муња која претходи громовитом удару божанске благодати и присуства силе Његове. Друго, да се крсно знамење јавља у контексту два стања (две ситуације): прва је старо стање као што видимо у наведеним примерима из Старог Завета: стање страха, невоље, жеђи, греха и сл. – стање старог човека. Али онда следи ново стање, стање новог човека, напојеног, а не жедног, јаког, а не слабог. То је стање у коме Божја благодат надомешћује наше слабости.
   Крсним знаком силази на нас благодат Божја када желимо да преокренемо старо стање и учинимо га новим. Крсни знак је удар на старог човека у нама, то је животни дах и покрет ка новом човеку и ка васкрсењу новог човека у Христу. Крст изазива истинску промену у нама остварену божанском благодаћу коју призивамо чинећи овај победоносни знак и осењујући се њиме.
   „Крсту Твоме клањамо се, Христе, и Свето Васксење Твоје певамо и славимо.“
Амин.

За Жички благовесник (септембар/децембар)са енглеског превела
Александра Стојановић
Преузето са http://www.alepporthodox.org/files/writings-en/cross-b-7-1.pdf

Нема коментара:

Постави коментар