Translate

06. јануар 2015.

Митрополит сурошки Антоније Блум, БОГ ЈЕ МЕЂУ НАМА!

Христос се рађа - прослављајте! Христос са небеса - сусрећите! Христос на земљи узвисите се!

Божићна поука (7, јануар 1989.г.)

Ми чекамо дан када ће Бог доћи у слави, када ће читава историја бити васпостављена, када ће све бити сабрано, када ће Бог бити све у свему - али већ сада Бог је међу нама: већ сада можемо да видимо шта је човек по свом назначењу, и шта човек може бити по причаствовању.


У једном тексту из Светог Писма стоји да је свет овештао, иструлио током векова откако је човек изгубио додир са Богом, откако је замагљена заједница између Бога и човека. И Апостол Павле каже да жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији, тренутак када ће човек опет постати Човек у пуноћи, у потпуној лепоти славе свог позива, свога назначења.
  И у дану када се сећамо Рођења Христовог, Оваплоћења Сина Божијег, можемо да видимо како је дошао почетак новог времена, како је дошао крај овом свету који је пропао јер је, такорећи, Бог од њега удаљен - диван, улива страхопоштовање, али је далек, "Бог је међу нама"  - то је значење речи 'Емануил'; Бог је међу нама - и свет више није исти. Ми живимо у свету у који је Бог дошао, у којем је Он животодавна сила, надахнуће, сам Живот, сама Вечност. И стога Свети Апостол Јован Богослов у Књизи Откривења, када говори о Христу како о Крају, на грчком језику не користи средњи род, што би било граматички тачно, већ мушки род -  јер 'Крај' није тренутак у времену, Крај није нешто што се дешава већ је Крај Неко ко долази.
   Да, ми чекамо дан када ће Бог доћи у слави, када ће читава историја бити васпостављена, када ће читава историја бити васпостављена, када ће све бити сабрано, када ће Бог бити све у свему - али већ сада Бог је међу нама; већ сада можемо да видимо шта је човек по свом назначењу, и шта човек може бити по причаствовању. Но, ово је једна понуда; Бог пружа своју љубав, Бог себе даје, нуди - не само кроз Причешће светим даровима већ на сваки могући начин. Он је спреман да уђе у наш живот, да испуни наше срце, да се зацари у нашем уму, да буде воља наше воље - али да би то учинио, да бисмо му дозволили да то учини треба да му се предамо, треба да на љубав љубављу одговоримо, да на веру коју Бог у нас има одговоримо вером која је поверење и оданост Њему. А тада - тада ћемо ми, свако од нас понаособ и сви ми у заједници, постати Царство Божије, почетак пуноте времена, почетак славне победе!
   Зар није то нешто за шта се вреди борити? Зар није то толико вредно да бисмо се зарад тога одрекли свега што нас удаљава од наше целости, што нас удаљава једне од других, од Бога, и допустили себи да будемо нова бића?
   Хајде да сада, када је почетак ту, и када је, на неки начин, крај већ међу нама, хајде да превазиђемо све оно што нас није достојно и да дозволимо Богу да победнички преобрази наш живот! Слава Богу због љубави Његове! Слава Богу због вере коју има у нас, и због наде коју је у нас положио! Амин!

Изворник: Metropolitan Anthony of Sourozh, "Christmas, 7
January 1989" (http://www.mitras.ru/eng/eng_50.htm)

Превод са енглеског: Маријана Петровић

"ПРАВОСЛАВЉЕ", бр1147/1148, 1-15. јануар, 2015.

Нема коментара:

Постави коментар