”Како да искажем ову велику Тајну?” – пита се богонадахнути пјесник. ”Онај који је бестјелесан, постаје тијело; оваплоћује се вјечно Слово, Ријеч Бога Оца се обликује, Невидљиви – постаје видљив, Недодирљиви – додирљив, Беспочетни задобија почетак. Син Божији постаје Син Човјечији!” Заиста је Рођење Христово обасјало свијет свјетлошћу богопознања и вјечне истине о Богу, човјеку и свијету. Као такво оно је уистину ”нова ера” – нови вијек и ново вријеме; њиме се све обнавља и постаје ново. Човјек и свијет Његовим Рођењем се дефинитивно мијењају, задобијајући нови, вјечни квалитет живота. Отварају им се вјечни хоризонти и дарују безмјерне мјере раста и усавршавања. Све се то види и осјећа у свему ономе што се догађало и догађа кроз свеукупне промјене у људском друштву и у свеукупној творевини Божијој – од тада до данас. Нарочито на човјековој ”сарадњи” Богу на преобликовању људске заједнице, усавршавању човјекове личности и свега свијета. Бог се очовјечио да би човјек обогочовјечио себе и твар Богочовјеком и Његовим Животворним Духом. Самим стварањем Бог је обдарио човјека да буде Његов ”сарадник”, да буде господар и владар творевине. Рођењем Христовим тај божански дар човјеку задобија своју пуноћу. Човјек сада на христолик начин уздиже и усавршава како себе, тако и творевину. Само тиме се даде објаснити и на томе утемељити човјеков напредак и стваралаштво, модерна људска култура и цивилизација. Сложеност устројства Божије творевине, сада се још савршеније пројављује у сложености живљења људске заједнице. Тако, на примјер, авион којим пловимо небеским пространствима, као и његово устројство, дјело људског ума и вјештине, настао је тиме што је човјек открио и у њега уткао законитости, којима је Бог обдарио свеукупну своју творевину, учинивши човјека способним да је спозна и да у дјело руку својих угради – поредак дјела руку Божијих. Томе на изузетан начин, посебно доприноси небивали технолошки напредак, оствариван уласком Богомладенца Христа у матицу бићâ и живота. Тај улазак и те како суштински утиче на савршеније устројство људске заједнице, као и на уздизање природног поретка ствари на један виши ниво његовог ”очовјечења” и све дубљег прожимања словесним заједништвом, узајамношћу и богочовјечним општењем.
 |
| 17. век |
Бадњак који ложимо уочи Рождества, као символ Дрвета Живота – Христа Бога нашега, својим пламеном и свјетлошћу, изображава управо Његов огањ који је снио с неба, који пламти у дубинама бића, гријући и обасјавајући сваког човјека и свако створење које настаје у овом свијету. Како нас грије и како нас милује сјећање на сјечење и ложење бадњака у дјетињству, па и данас! Док отац иде у рану зору са синовима у храстову шуму, по снијегу, одјекују ударци сјекире и његов звонки глас, којим поздравља сусједе, такође у девет зора пораниле: ”Добро јутро и сретње вам бадње јутро и Христово Рождество!” .”Добра ти срећа”, пролама јутарњу тишину глас са друге стране, ”и све ти срећно и честито било!”. Тако и сви народни обичаји Бадњег дана и Божића, објављују и оприсутњују оно што се догодило на овај свети дан: од Христовог Рођења у Витлејемској пећини, до пјесме пастирâ и анђелâ, јављања звијезде и доласка мудраца са Истока, уношења сламе и бадњака у кућу, положајника и мирбожања, Божићне Литургије и Причешћа Тијелом Христовим, божићне чеснице и печенице на божићној трпези Љубави – све то представља стално подсјећање на овај чудесни догађај, који ”све чини новим”, обнављајући и небо и земљу, и све и сва и обасјавајући вјечном свјетлошћу Бога Љубави у Светој Тројици слављенога Оца и Сина и Духа Светога.
Зато увијек изнова пјевајмо, браћо и вјечна сабраћо, пјесму анђелâ и пастирâ и свих створења: Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља!
Ваистину Христос се роди!
Благословено ново љето доброте Господње!
Ваш брат и молитвеник у Богомладенцу,
Архиепископ цетињски
Митрополит црногорско-приморски
+Амфилохије
Нема коментара:
Постави коментар