Свако живи светлошћу
Неког откривења
Серафим Роуз
Никада нисам сањао
Нити осетио
Да ме анђео држи за руку
(јер он уствари и не држи
већ придржава)
Али увек сам био свестан
Присуства
Ту понад мене
Тик до границе
До које допире човек
Јер равно је чуду
Када у тихо и глуво
Доба
У покушају сна
Крене апологија добра
Када унутрашњи глас
(уствари човек вечни)
Поставља Васиону
Слику по слику
На своје место
Александар Марић
aleksandarmaric.blogspot.rs
Нема коментара:
Постави коментар