Онога дана
Када си на магарету
Одлазила од нас
остасмо сироти
Хитала си
натраг
међу торжествене
мужеве
и високе кипарисе
Хилендарске
Тамо где се речи
не претварају
у муку,лаж и клетву
већ у химне
и поезију
Трећом руком
док си брисала
сузе материнске
жалећи
децу
што ће се тек
родити
ниси оклевала
да бациш
семе
наде
на будуће
песнике и химнографе.
Валентина Терзић
извор: klubmladihpesnika.blogspot.rs
Нема коментара:
Постави коментар