Свети пророк Јеремија 1/14. мај
Колико су само пророци умели да буду неподношљиви народу који је заборавио на Бога!
Старозаветни пророк Јеремија почео је да прориче већ у својој петнаестој години и због тога је често био у немилости власти, прогањан и затваран.
Више пута је једва успевао да избегне гнев јеврејских великаша. Затворен у тамницу налазио је начина да не ућути него је кроз тамничке прозоре диктирао својим малобројним пријатељима и ученицима.
А његова претећа пророчанства су се остваривала.
Са јармом око врата ишао кроз Јерусалим проричући пад Јерусалима и ропство под Вавилоњанима. Разбио је пред гомилом крчаг да покаже како ће се растурити Јеврејско царство због тога што Јевреји траже друге богове.
Кад је царство његовог народа заиста и пропало, кад су Вавилоњани разорили Јерусалим, Јеремију су неки Јевреји приморали да са њима оде у Египат.
Није умео да теши, његова обавеза је била да говори истину ма колико била горка.
После четири године живота у Египту, његови сународници су га каменовали и убили. Пре тога прорекао је и Египћанима пропаст њихових идола и долазак у Египат Деве с Младенцем.
Неподношљив човек и за власт и за заблудели народ.
И Јеремијин плач још увек одјекује, ако умемо да га чујемо:
"Помени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових".
Шта то пророк говори. И коме? Старозаветним Јеврејима или нама?
"Робови нам господаре - нема никога да избави из руку њихових"... Да ли умемо ово да протумачимо? Вероватно умемо.
"Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима" - то би било да смо постали колонија, кажемо. А да ли заиста и нисмо постали? Ето, спрема се и закон који ће омогућити продају земље странцима, али што да се узбуђујемо...
"Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо" да ли нам ово звучи разумљиво или се ради само о речима које остају у историји? Јеремија - пророк Божији и нама нешто говори?...
Пророчку улогу од Христа је преузела Црква. Нажалост, понекад је она не испуњава на најбољи начин.
Кад Црква Христова превише зађе у воде компромиса као што је то можда и сад, кад дође време млакости, добро је да се чешће подсећамо пророка и мученика који су своје животе давали сведочећи Бога. Да се постидимо и да се охрабримо
"Црква је једина поседовала прави лек, иако га је заборавила јер је и сама постала болесна. Уместо да је она свету дала потребни лек она га је тражила од света. Ослабљена у својој улози у свету и заборављајући своју сопствену вредност, црква или неке црквене организације сарађивале су са пролазним снагама овога света да би ојачале своју моћ. Историја нам пружа сведочанства, огромна попут планина, да је црква увек слабила када је чинила уступке своје духовне снаге било којој пролазној светској сили", грмео је посрнулим православним Србима и Цркви велики српски пророк Свети Николај кога је његов вољени народ такође умео да намучи.
Грми и нама.
У одјеку речи Светог пророка Јеремије ког данас прослављамо - да бисмо се постидели и охрабрили.
ђакон Ненад Илић
Колико су само пророци умели да буду неподношљиви народу који је заборавио на Бога!
Старозаветни пророк Јеремија почео је да прориче већ у својој петнаестој години и због тога је често био у немилости власти, прогањан и затваран.
Више пута је једва успевао да избегне гнев јеврејских великаша. Затворен у тамницу налазио је начина да не ућути него је кроз тамничке прозоре диктирао својим малобројним пријатељима и ученицима.
А његова претећа пророчанства су се остваривала.
Са јармом око врата ишао кроз Јерусалим проричући пад Јерусалима и ропство под Вавилоњанима. Разбио је пред гомилом крчаг да покаже како ће се растурити Јеврејско царство због тога што Јевреји траже друге богове.
Кад је царство његовог народа заиста и пропало, кад су Вавилоњани разорили Јерусалим, Јеремију су неки Јевреји приморали да са њима оде у Египат.
Свети пророк Јеремија, фреска у куполи цркве манастира Грачаница , око 1320. Миахило и Евтихије |
Није умео да теши, његова обавеза је била да говори истину ма колико била горка.
После четири године живота у Египту, његови сународници су га каменовали и убили. Пре тога прорекао је и Египћанима пропаст њихових идола и долазак у Египат Деве с Младенцем.
Неподношљив човек и за власт и за заблудели народ.
И Јеремијин плач још увек одјекује, ако умемо да га чујемо:
"Помени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових".
Шта то пророк говори. И коме? Старозаветним Јеврејима или нама?
"Робови нам господаре - нема никога да избави из руку њихових"... Да ли умемо ово да протумачимо? Вероватно умемо.
"Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима" - то би било да смо постали колонија, кажемо. А да ли заиста и нисмо постали? Ето, спрема се и закон који ће омогућити продају земље странцима, али што да се узбуђујемо...
"Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо" да ли нам ово звучи разумљиво или се ради само о речима које остају у историји? Јеремија - пророк Божији и нама нешто говори?...
Пророчку улогу од Христа је преузела Црква. Нажалост, понекад је она не испуњава на најбољи начин.
Пророк Јеремија скулптура са звоника катедрале у Фиренци. 1423. - 1426 |
Кад Црква Христова превише зађе у воде компромиса као што је то можда и сад, кад дође време млакости, добро је да се чешће подсећамо пророка и мученика који су своје животе давали сведочећи Бога. Да се постидимо и да се охрабримо
"Црква је једина поседовала прави лек, иако га је заборавила јер је и сама постала болесна. Уместо да је она свету дала потребни лек она га је тражила од света. Ослабљена у својој улози у свету и заборављајући своју сопствену вредност, црква или неке црквене организације сарађивале су са пролазним снагама овога света да би ојачале своју моћ. Историја нам пружа сведочанства, огромна попут планина, да је црква увек слабила када је чинила уступке своје духовне снаге било којој пролазној светској сили", грмео је посрнулим православним Србима и Цркви велики српски пророк Свети Николај кога је његов вољени народ такође умео да намучи.
Грми и нама.
У одјеку речи Светог пророка Јеремије ког данас прослављамо - да бисмо се постидели и охрабрили.
ђакон Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар