Необичан празник. Ако си пригрлио васкршњу радост и четрдесет дана певао "Христос васкрсе" - неки чак ни не посте у том периоду - данас као да се растајеш са Васкрслим Христом који одлази, вазноси се на Небо. Шта да се слави?
А опет пише у Јеванђељу како су се ученици вратили у град радосни. Шта је радосно у растанку? У растанку Васкрслог Христа са апостолима очигледно има и нешто радосно. Шта то?
Христос одводи верне из града, "на поље до Витаније". Благословивши их пред њима се узнесе на небо. Још једно у низу чуда којима су ученици присуствовали.
На почетку своје мисије на земљи Христос је најавио ученицима да ће гледати "Небо отворено и анђеле Божије као узлазе и силазе на Сина Човечијега". И у догађајима који су претходили Христовом рођењу анђели су се људима јављали чешће него иначе. И сад, кад Христос Цркви приказује свој одлазак Небеском Оцу јављају се два анђела ("два човека у белим хаљинама"). Јављају се да пренесу важну поруку: "Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо." Представа Вазнесења тако је заправо и представа Христовог повратка. Само што ће при повратку, кад се врати исто као што је и отишао, Он, Спас, бити окружен небројеним анђелима и светима Његовим. Загледани у небо упућују молитву да буду с њим при његовом повратку. А опет - они ни не престају да буду са Њим.
 |
| Манастир Вазнесење |
Естетско-поучни моменат као да је најважнији у Вазнесењу. Христос одлази у неизмерну даљину, ван простора и времена, а истовремено остаје са својим ученицима. Отворен је бескрајни пут, бесконачна веза! И ту несагледиву везу, бесконачни пут на коме има места за све који се роде, нико не може да блокира, прекине.
Пошто је Црква сазрела, спремна да прохода чим јој Бог пошаље Духа Светог, почиње наш задатак. Слободнији смо него икад и способнији за љубав него икад!
То јесте велика одговорност, али пре свега - разлог за велику радост. И зато се радујемо! Радујемо се, иако ћемо поново морати да спустимо поглед, да погледамо око себе и, носећи са собом колико год од света можемо да захватимо, да кренемо у сусрет Ономе Који нас зове и који је у бескрају, а истовремено са нама и у нама, и Који ће нас на крају историје прихватити у вечни загрљај божанственог мира и љубави.
Небо је остало за нас отворено!
ђакон Ненад Илић
2015.
Нема коментара:
Постави коментар