КРАЈПУТАШИ

Краљево, Православни духовни центар "Владика Николај Велимировић"

фото: Туристичка организација Србије

Плава линија

 Клизила је преко рамена (неке давно умрле са зачуђеним очима) и благо придржавала
 руку са малом шаком на срцу.
 Текла је низ заталасану сукњу и нестајала у високој папрати.
 Појавила се дуга, истегнута, кројећи стас замишљено бркатом делији.
 Чврсто је стезала прсте на грлићима пушака.
 Играла се са дугметима на широким грудима Милисава кириџије.
 Претварала се у голуба, свиралу, нож и преслицу.
 Била је час вијугава лоза час исукана сабља.
 Титрала је и пузила преко зеленог камена.
 Црна и строга на споменику "краброг Тиосава, војника треће чете".
 Плава и нежна у коси девојке.
 Жута као успомена на рано преминулог јединца.
 Да није ње овде би све било мртво.
 Камење би се укочило.
 Чудна је она. Наоко весели кад каже: погибе!
 Насмејана док жене пале воштанице.
 Није дебља од лозе. Негде се помеша са влатима траве, струковима пшенице-па се изгуби.
 Појави се мирно на хоризонту.
 Игра на врховима Јелице.
 Пење се уз високе димњаке и спушта низ заобљене косе.
 Клизи преко белутака и замишљено кружи у вировима.
 Никад хладна и строга као њена сестра на Северу.
 Никад задихана као њена сусетка на Југу.
 Ни опора као у Радимљу.
 Ни загонетна као у Конту.
 Ни Руоовски тешка.
 Ни Пикасовски прорачуната.
 Ни Бифеовски очајна.
 Она је блага као рука Анђела из Сопоћана. Али и мушка као сечиво ножа.
Можда је проклијала из жичких и милешевских саксија.
 Али њено семе се оплодило на косама ових брда.
Она пије воду са Мораве и Ибра.
Расте напоредо са вињагама и тополама.
 Весела и тужна иде путем и вијуга пречицом.
Али као да јој нејподесније на благом рамену Алексије,
девојке од шеснаест године.
Пркоси она смрти и живи на чудним гробљима: Ариља, Зеока, Студенице и Виче.

Богић Рисимовић Рисим, 1952.

Жарко Видовић о сликару Богићу Рисимовићу

"Он је био први сликар који се заинтересовао сликарски за те јединствене, дирљиво наивне, ведре споменике погинулих војника Србије. Јединствени, дирљиво наивни ведри сликар Рисим. Исти као ти споменици. Верујем, исти као мајстори тих споменика. Зато их је и открио сликарски, зато се за Рисима није радило о откривању тих споменика, него о откривању самог себе".

преузми везу: КАМЕНА СЕЛА СРПСКИХ ДУША

                       

Лапидаријум у Гучи

                              

"‎...Суочен са недостатком основних и релевантних података о животу најбољег српског клесара надгробника на подручју од Рудника до Златара и од Ибра до Дрине, Радојко Николић је као сјајни познавалац Чикиризових дела успео да реконструише његов опус и да нам га предочи као богат и слојевит фонд камених белега украшених најлепшим људским ликовима, епитафима и орнаментима. Писана са даром истраживача који је успоставио најпотпунију преставу о каменописачкој и каменорезачкој вештини наших предака на подручју југозападне Србије, књига о Радосаву Чикиризу је драгоцена монографија о једном народном уметнику који се уздигао изнад својих савременика и остао до данас ненадмашен..."

Радомир Станић