У великопосном циклусу предавање и духовних вечери у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, у суботу, 23. марта 2019, јеромонах Јефтимије Шкулетић, настојатељ манастира Пива, одржао је предавање на тему „И намучи се довијека и живјеће до краја“.
Говорећи о теми за коју је одабрао стихове из Псалтира: „И намучи се довијека и живјеће до краја“, отац Јефтимије је казао да се она тиче нашег живота, колико имамо муке и боли. Он је казао да нам и сам Григорије Палама кроз његово учење показује коријените разлике између живота Источног и Западног хришћанства:
„Скоро никаквих додирних тачака, с једне стране изразити рационализам, а с друге виђење таворске свјетлости. Kако је говорио један професор православље је опипљиво, а филозоф Тартулијан да је душа по природи хришћанска. Све што је истинито, човјек осјети, мање или више, у зависности какав живот води и колико је чисто његово срце. Тако и виђење таворске свјетлости Григорија Паламе, његово учење, представља негдје симбол православља.“
Истакао је отац да је подвижнички живот у суштини тема предавања. Подсјетио је да је Бог Адаму, кад је из раја изашао, казао да ће земља бити проклета и да ће рађати трње и коров, а он ће с муком јести од ње у зноју свом, док се не врати у земљу од које је узет, јер је земља и у земљи ће отићи. Појаснио је да иако неки кажу да је ту Бог проклео Адама, уствари није тако. То би исто било, објаснио је, као кад би ми неком говорили да се не дрогира, али он хоће. И после годину дана му саопштите да ће због дроге бити зависан и да ће изгубити свој карактер.
„То је био и благослов, јер ако гледате они који дилују дрогу, коцкају се.., па зараде огромне паре, али не трудом и знојем, видите да су њихови ликови изопачени. Човјек цјеломудрен постаје управо ако у труду и зноју једе свој хљеб“, казао је, између осталог, јеромонах Јефтимије Шкулетић.
Отац Јефтимије, прије него што је дошао у пивски манастир био је више година старешина древне немањићке светиње манастира Kосијерево у Херцеговини, гдје је и започео свој монашки подвиг. Прије монашења отац Јефтимије је био професор у никшићкој гимназији и припада групи професора који су дигли свој глас против прогона српског језика и ћирилице у црногорским школама, због чега су сви остали без посла.
извор: svetigora.com
Говорећи о теми за коју је одабрао стихове из Псалтира: „И намучи се довијека и живјеће до краја“, отац Јефтимије је казао да се она тиче нашег живота, колико имамо муке и боли. Он је казао да нам и сам Григорије Палама кроз његово учење показује коријените разлике између живота Источног и Западног хришћанства:
„Скоро никаквих додирних тачака, с једне стране изразити рационализам, а с друге виђење таворске свјетлости. Kако је говорио један професор православље је опипљиво, а филозоф Тартулијан да је душа по природи хришћанска. Све што је истинито, човјек осјети, мање или више, у зависности какав живот води и колико је чисто његово срце. Тако и виђење таворске свјетлости Григорија Паламе, његово учење, представља негдје симбол православља.“
Истакао је отац да је подвижнички живот у суштини тема предавања. Подсјетио је да је Бог Адаму, кад је из раја изашао, казао да ће земља бити проклета и да ће рађати трње и коров, а он ће с муком јести од ње у зноју свом, док се не врати у земљу од које је узет, јер је земља и у земљи ће отићи. Појаснио је да иако неки кажу да је ту Бог проклео Адама, уствари није тако. То би исто било, објаснио је, као кад би ми неком говорили да се не дрогира, али он хоће. И после годину дана му саопштите да ће због дроге бити зависан и да ће изгубити свој карактер.
„То је био и благослов, јер ако гледате они који дилују дрогу, коцкају се.., па зараде огромне паре, али не трудом и знојем, видите да су њихови ликови изопачени. Човјек цјеломудрен постаје управо ако у труду и зноју једе свој хљеб“, казао је, између осталог, јеромонах Јефтимије Шкулетић.
Отац Јефтимије, прије него што је дошао у пивски манастир био је више година старешина древне немањићке светиње манастира Kосијерево у Херцеговини, гдје је и започео свој монашки подвиг. Прије монашења отац Јефтимије је био професор у никшићкој гимназији и припада групи професора који су дигли свој глас против прогона српског језика и ћирилице у црногорским школама, због чега су сви остали без посла.
извор: svetigora.com
2018.
2019.
Нема коментара:
Постави коментар