За свакога који у Жичу срцем дође
Она отвара врата осма, невидљива.
И када, од злога одбрањен, кроз њих прође
Путем којим иде, иде и црква жива.
Не види је, али осећа да га прати.
Kада га стварност заболи њој се обрати.
Молитвено, као што Жичи и приличи.
И тада схвати да је он у њеној причи
Анђео који је о небу мало знао
Док га кроз осма врата није угледао.
И децо, лепо види дом који га чека.
Давно припремљен за анђела и човека.
 |
| Жича, песма недопевана, суза неисплакана, љубав права, прва и једина. Колевка и спомен, путоказ и светионик. Све је кроз дивне стихове казано да се млађи уче, знају и никада не забораве ко смо, какви и колики били. И не само да знају, него дело да наставе. Свака је песма, осмех, добро дело, милост, праштање, поштовање, и изнад свега вера једина истинска Православна, по један камичак у задужбини званој Жича, као живот и жртва, јер жртва је знак и знамен љубави. Радмила Мишев, уредник Светосавског звонца Милоје Радовић, МАЛА ПРИЧА О ВЕЛИКОЈ ЖИЧИ, Манастир Жича, 2019. |
Нема коментара:
Постави коментар