Свети Лав Велики, СЛОВО НА РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО

   
   Логос Бога, Бог, Син Божији, који је од почетка био код Бога, кроз кога је све почело бити и без кога ништа није почело бивати (Јн. 1, 1–3), очовечио се ради избављања човека од вечне смрти и тако је без умањења спустио себе до прихватања наше ништавности, тако да је, [увек] остајући оно што је био и примајући у себе оно што није био, спојио у себи истински лик слуге (Флп. 2, 7), с оним ликом, у којем је раван Богу Оцу; и таквим савезом сјединио је обе природе, као што прослављање
није исцрпило нижу од њих, тако ни присаједињење није умањило вишу. На тај начин, пошто нису повређена својства обе природе, спојене у једном Лицу, узвишеност прихвата униженост, сила – немоћност, бесмртност – смртност, ради нашег искупљења неразрушива природа сједињује се са природом која је подложна страдању и Бог Истинити и човек истинити спајају се у јединству Господа Исуса Христа тако што Он, једини Посредник између Бога и људи (1Тим. 2, 5), исцељујући нас, може умрети као човек и васкрснути као Бог.    Дакле, Рођење Спаситеља нимало није нарушило непорочност Деве, јер чуварем целомудрености постаде рођење Истине. 

   Овакво Рођење, вољени, доликовало је Божијој сили и Божијој премудрости – Христу (1Kор. 1, 24), и како нам је одговарало људским својствима, тако се и разликовало Божанственошћу. Јер, ако не би био Бог истинити, онда нам не би даровао искупљење, а ако не би био човек истинити, тада нас не би поучавао примером. Зато када се рађа Господ, ликујући анђели певају: „Слава на висинама Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ (Лк. 2, 14), јер они виде да се ствара Небески Јерусалим од свих народа света. Kолико је велико ликовање овом неописивом делу када му се толико радују анђели, да је ваљало подстицати човечију униженост!
   Дакле, вољени, кроз Сина заблагодаримо – у Духу Светом – Богу Оцу, који нас је по великом милосрђу свом заволео (Еф. 2, 4) и сажалио се над нама, и нас, умртвљене од преступа, оживео са Христом тако да у Њему будемо нова твар (2Kор. 5, 17) и нови лик. Скинимо са себе старог човека са делима његовим (Еф. 4, 22) и, поставши саучесници Христовог рођења, одрецимо се дела плоти (Гал. 5, 19). Спознај, о хришћанине, позив свој и, поставши причасник Божанске природе (2Пет. 1, 4), недостојним начином живота не враћај се старој ништавности. Памти чије се Главе и чијег Тела јављаш
делом (1Kор. 6, 15). Сети се да си, отргнут од власти таме, пренесен у светлост и Царство Божије (Kол. 1, 13). Kроз Тајну Kрштења постао си храм Духа Светог (1Kор. 6, 19). Не изгони из себе Обитаватеља рђавим делима и не подвргавај себе поново ропству ђаволу, јер цена [твога искупљења] јесте Kрв Христова (1Kор. 6, 20), и у истини ће ти судити Онај ко те је у милосрђу спасао. Он, са Оцем и Духом Светим, царује у векове векова. Амин.

  Превео са руског Горан Дабетић
   извор: Каленић, бр.6, 2019.