Јеванђеској причи о милосрдном Самарићанину претходи дијалог између Христа и неког законика. Овај је упитао: Учитељу благи, шта да учиним, па да наследим живот вечни? (Лк. 18, 18).
А Христос му рече: Шта је написано у Закону ? Како читаш? (Лк. 10, 26). А овај ће, са своје стране: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као саога себе (Лк. 10, 27).
* * *
Нама треба да буде важно Христово двоструко питање. Не само „шта је написано у закону?“, већ још и „како читаш?“ Јер закон је компликовано написан. Он није дат као законик, већ као ребус. И треба га правилно читати. У супротном случају човек може да изнесе из њега шта му душа жели и да то поткрепи цитатом. Али то неће бити правилан начин читања.
* * *
Двострука заповест о љубави према Богу и према ближњем на коју су хришћанско ухо и око навикли, није написана у закону црно на бело. Требало ју је пронаћи, открити у процесу дугогодишњег труда целе заједнице, целог народа.
Ево речи о љубави према Богу из Књиге Поновљених закона: Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ. Зато љуби Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје и из све снаге своје (5 Мојс. 6, 4–5). Али нигде поред нема речи о љубави према ближњем. Требало их је пронаћи.
* * *
Речи о љубави према ближњем налазимо у књизи Левит (изузетно сложеној, препуној заповести везаних за обред, које данас не могу бити испуњене због тога што нема старозаветног Храма). Не буди осветољубив, и не носи срдњу на синове народа свог; него љуби ближњег свог као себе самог; Ја сам Господ (3 Мојс. 19, 18).
Потпуно различити одломци у мору Писма. Никакве непосредне везе дате од самог почетка. Али ето, неко их је пронашао и спојио. Затим је оно што је пронађено претворено у учење и учење се нашироко предаје. Оно је правилно. Очигледно, било је и других, неправилних ствари које су биле пронађене, и погрешних доктрина. Зато је уследило питање: како читаш?
* * *
Оно што лако и једноставно спајамо нашли су и спојили људи пре нас. Нама је много тога сажвакано и стављено у уста. Да би се славословље Једносушној и Нераздељивој Тројици свуда изговарало лако и по навици, за чистоту ума који се моли и славослови била је потребна вишевековна борба гиганата као што су Василије и Григорије. Исто тако су нам стари подарили уобичајено схватање заповести. Нема потребе да све поново смишљамо, већ треба на дужан начин да поштујемо труд претходника.
* * *
Христос је хвалио веру фарисеја, али је заповедио да се не поступа по њиховим делима. У суштини, прекоревао их је због лицемерја. Истовремено, садукеје уопште није хвалио. Они су имали и криву веру и одговарајући живот. Требало је озбиљно разјаснити питање чија је вера добра и поред недостатака у животу, а код кога је и једно и друго труло. Ако то не разјаснимо, прекршићемо заповест о лажном сведочењу.
* * *
Христос је упитао фарисеја: како читаш? Нас је данас умесно питати: шта читаш? Или: да ли уопште читаш? У случају негативног (а он ће бити преовладавајући) одговора, умесно би било упитати: зашто не читаш?
Само не треба користити све оне изговоре „немам времена“, „па знате некако“ и остале. Не читаш зато што не волиш Бога. Живиш као свиња и зато не пребиваш у речи, и не трудиш се да будеш у њој. Одговори су једноставнији и окрутнији него што је на то навикло толерантно ухо грађанина равнодушног према Богу.
* * *
Човек треба да почне да чита, чак и ако не схвата најбоље шта чита. Тако је поступао евнух етиопске царице, који је у дане апостола посетио Јерусалим за празник. А Дух рече Филипу (апостолу): Приступи и прилепи се тим колима. А Филип притрчавши, чу га где чита пророка Исаију, и рече: Да ли разумеш то што читаш? Како бих могао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и седне са њим. А место из Писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и као јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих. У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот Његов (Дап. 8, 29–33).
То је, узгред речено, месијанско место у пророчанствима, изузетно јако по смислу. Сваки свештеник га чита на проскомидији припремајући Агнеца од просфоре.
* * *
Дакле, евнух је читао, није схватао и није се стидео да пита. Није срамота не знати. Срамота је ако човек не жели да зна или ако се први да зна скривајући иза надувених образа елементарно незнање. Онда ушкопљеник одговории рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за некога другога? А Филип отворивши уста своја, и почевши од Писма овога приповеди му јеванђеље о Исусу (Дап. 8, 34-35).
У разговору о Исусу, у делу благовести, неук човек треба да тражи за шта да се ухвати. Невоља је ако нема за шта да се ухвати. Филип је нашао, али је заслуга у евнуху, јер је он читао.
Ускоро је обављено и крштење.
* * *
Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим? А Филип му рече: Ако верујеш од свег срца, може. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божији. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. А кад изађоше из воде, Дух (Свети паде на ушкопљеника, а анђео) Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник, него отиде путем својим радујући се (Дп. 8, 36-39).
Како читаш?
Шта читаш?
Разумеш ли шта читаш?
Зачуђујуће важна питања и ако их људи не схватају или ако их занемарују, то указује на пагански, а не на хришћански свет.
Дошао је Васкрс и почело је читање Дела апостолских. Дакле, треба да почне и проповед на тему Дела. Ако не почне, на дан изненадне посете не треба тражити кривце. Тако су у Багдаду гласници викали: „Слушајте и немојте рећи да нисте чули.“
***
Из књиге „Бегунац од света“
издавачка кућа „Драслар“ у сарадњи са Сретењским манастиром из Москве
Протојереј Андреј Ткачов
извор: www.pravoslavie.ru
21.4.2017.
А Христос му рече: Шта је написано у Закону ? Како читаш? (Лк. 10, 26). А овај ће, са своје стране: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као саога себе (Лк. 10, 27).
* * *
Нама треба да буде важно Христово двоструко питање. Не само „шта је написано у закону?“, већ још и „како читаш?“ Јер закон је компликовано написан. Он није дат као законик, већ као ребус. И треба га правилно читати. У супротном случају човек може да изнесе из њега шта му душа жели и да то поткрепи цитатом. Али то неће бити правилан начин читања.
* * *
Двострука заповест о љубави према Богу и према ближњем на коју су хришћанско ухо и око навикли, није написана у закону црно на бело. Требало ју је пронаћи, открити у процесу дугогодишњег труда целе заједнице, целог народа.
Ево речи о љубави према Богу из Књиге Поновљених закона: Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ. Зато љуби Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје и из све снаге своје (5 Мојс. 6, 4–5). Али нигде поред нема речи о љубави према ближњем. Требало их је пронаћи.
* * *
Речи о љубави према ближњем налазимо у књизи Левит (изузетно сложеној, препуној заповести везаних за обред, које данас не могу бити испуњене због тога што нема старозаветног Храма). Не буди осветољубив, и не носи срдњу на синове народа свог; него љуби ближњег свог као себе самог; Ја сам Господ (3 Мојс. 19, 18).
Потпуно различити одломци у мору Писма. Никакве непосредне везе дате од самог почетка. Али ето, неко их је пронашао и спојио. Затим је оно што је пронађено претворено у учење и учење се нашироко предаје. Оно је правилно. Очигледно, било је и других, неправилних ствари које су биле пронађене, и погрешних доктрина. Зато је уследило питање: како читаш?
* * *
* * *
Христос је хвалио веру фарисеја, али је заповедио да се не поступа по њиховим делима. У суштини, прекоревао их је због лицемерја. Истовремено, садукеје уопште није хвалио. Они су имали и криву веру и одговарајући живот. Требало је озбиљно разјаснити питање чија је вера добра и поред недостатака у животу, а код кога је и једно и друго труло. Ако то не разјаснимо, прекршићемо заповест о лажном сведочењу.
* * *
Христос је упитао фарисеја: како читаш? Нас је данас умесно питати: шта читаш? Или: да ли уопште читаш? У случају негативног (а он ће бити преовладавајући) одговора, умесно би било упитати: зашто не читаш?
Само не треба користити све оне изговоре „немам времена“, „па знате некако“ и остале. Не читаш зато што не волиш Бога. Живиш као свиња и зато не пребиваш у речи, и не трудиш се да будеш у њој. Одговори су једноставнији и окрутнији него што је на то навикло толерантно ухо грађанина равнодушног према Богу.
* * *
Човек треба да почне да чита, чак и ако не схвата најбоље шта чита. Тако је поступао евнух етиопске царице, који је у дане апостола посетио Јерусалим за празник. А Дух рече Филипу (апостолу): Приступи и прилепи се тим колима. А Филип притрчавши, чу га где чита пророка Исаију, и рече: Да ли разумеш то што читаш? Како бих могао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и седне са њим. А место из Писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и као јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих. У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот Његов (Дап. 8, 29–33).
То је, узгред речено, месијанско место у пророчанствима, изузетно јако по смислу. Сваки свештеник га чита на проскомидији припремајући Агнеца од просфоре.
* * *
Дакле, евнух је читао, није схватао и није се стидео да пита. Није срамота не знати. Срамота је ако човек не жели да зна или ако се први да зна скривајући иза надувених образа елементарно незнање. Онда ушкопљеник одговории рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за некога другога? А Филип отворивши уста своја, и почевши од Писма овога приповеди му јеванђеље о Исусу (Дап. 8, 34-35).
У разговору о Исусу, у делу благовести, неук човек треба да тражи за шта да се ухвати. Невоља је ако нема за шта да се ухвати. Филип је нашао, али је заслуга у евнуху, јер је он читао.
Ускоро је обављено и крштење.
* * *
Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим? А Филип му рече: Ако верујеш од свег срца, може. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божији. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. А кад изађоше из воде, Дух (Свети паде на ушкопљеника, а анђео) Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник, него отиде путем својим радујући се (Дп. 8, 36-39).
Како читаш?
Шта читаш?
Разумеш ли шта читаш?
Зачуђујуће важна питања и ако их људи не схватају или ако их занемарују, то указује на пагански, а не на хришћански свет.
Дошао је Васкрс и почело је читање Дела апостолских. Дакле, треба да почне и проповед на тему Дела. Ако не почне, на дан изненадне посете не треба тражити кривце. Тако су у Багдаду гласници викали: „Слушајте и немојте рећи да нисте чули.“
***
Из књиге „Бегунац од света“
издавачка кућа „Драслар“ у сарадњи са Сретењским манастиром из Москве
Протојереј Андреј Ткачов
извор: www.pravoslavie.ru
21.4.2017.
Нема коментара:
Постави коментар