У оквиру Међународног научног скупа „Српска краљевства у средњем веку“ у Галерији Народног музеја Краљево, одржана је промоција књиге Синише Мишића и Радивоја Радића „Србија 1217. настанак краљевине“.
Говорили су: др Синиша Мишић и др Радивоје Радић, редовни професори на Филозофском факултету Универзитета у Београду, аутори књиге и др Драгиша Бојовић, професор на Филозофском факултету Универзитет у Нишу.
Ове године навршава се осам векова откако је Стефан Немањић постао први српски „венчани краљ“ (1217). То је један од најважнијих датума у нашој историји, поготово ако се сагледа и у светлости догађаја који се десио две године касније (1219) када је образована Српска аутокефална црква. Србија је постала краљевина захваљујући здруженом деловању двојице браће, Стефана Немањића и Св. Саве, а у време значајно измењених политичких околности на простору југоисточне Европе. Крсташко освајање Цариграда (1204) и рушење Византије довели су до великих геополитичких промена. На рушевинама некада моћне империје настало је неколико нових држава и међународни односи су постали сложенији и замршенији. Синови Стефана Немање, међутим, показали су да су дорасли новонасталом стању и пошло им је за руком да за владара своје државе уместо дотадашње титуле великог жупана обезбеде титулу краља. Био је то велики скок у хијерархијском светском поретку оновремених држава.
извор: nmkv.rs
Говорили су: др Синиша Мишић и др Радивоје Радић, редовни професори на Филозофском факултету Универзитета у Београду, аутори књиге и др Драгиша Бојовић, професор на Филозофском факултету Универзитет у Нишу.
Ове године навршава се осам векова откако је Стефан Немањић постао први српски „венчани краљ“ (1217). То је један од најважнијих датума у нашој историји, поготово ако се сагледа и у светлости догађаја који се десио две године касније (1219) када је образована Српска аутокефална црква. Србија је постала краљевина захваљујући здруженом деловању двојице браће, Стефана Немањића и Св. Саве, а у време значајно измењених политичких околности на простору југоисточне Европе. Крсташко освајање Цариграда (1204) и рушење Византије довели су до великих геополитичких промена. На рушевинама некада моћне империје настало је неколико нових држава и међународни односи су постали сложенији и замршенији. Синови Стефана Немање, међутим, показали су да су дорасли новонасталом стању и пошло им је за руком да за владара своје државе уместо дотадашње титуле великог жупана обезбеде титулу краља. Био је то велики скок у хијерархијском светском поретку оновремених држава.
извор: nmkv.rs
Нема коментара:
Постави коментар