На гробу оца Јустина
Код манастира Ћелије
Сестра замењује цвеће
И тепа му да брже расте.
Видиш, каже ми црноризац Амфилохије,
Ава није имао деце по телу,
Откако је бризнуо у плач за Христом,
Ничим се на земљи није могао утешити
А опет на њој има безбројну духовну децу.
Она му хумку греју врућим сузама,
Пољске цветове смењују неувелим,
Неутешној свећи не дају да пресвисне,
А толиким родитељима поред рођене деце
Гроб негде самотари урушен у шикари.
Нема коментара:
Постави коментар