ПОНЕДЕЉАК
Не брините се (Мт.6,32). Али, како онда да се живи? Треба да се једе, пије, одева. Међутим, Спаситељ не говори: "Не радите ништа", него - "Не брините се. Не морите себе бригом која вас једе дан и ноћ и не даје вам мира ни на трен". Таква брига је греховна болест. Она показује да се човек ослања на себе, и да је заборавио на Бога, да је уздање на промисао Божији изгубио и да све у вези са собом хоће да уреди једино на основу свога труда, да све што му треба хоће да добије и да га затим очува својим способностима. Он се ухватио срцем својим за оно што има, и мисли да на њему може почивати као на чврстој основи. Љубав према имању га је везала и он само мисли о томе како да што више згрне у своје руке. Тај мамон је њему заменио Бога. Ти, међутим, ако је до труда - труди се, али немој да те мори зла брига. Очекуј сваки успех од Бога и у Његове руке се предај. Све што доживиш примај као дар из Господње руке и у чврстој нади очекуј продужење Његове милости. Ако Бог xоће од свег богаташевог имања у једној минути може да не остане ништа. Све је пролазно као прах. Зар онда због тога мучити себе? Не брините се!
УТОРАК
Чувајте се од лажних пророка (Мт.7,15). Од почетка Хришћанства па до данас није било периода када ова предострожност није имала своју примену. Господ није указао од каквих лажљивих пророка да се чувамо. Јер, како их све одредити? Они се мењају, и свако време порађа своје. Они увек наступају у овчијој одећи, са изгледом добрих намера у својим поступцима, и са призраком истине у речима. У наше време одећа им је сашивена од прогреса, цивилизације, просвећења, слободе мисли и дела, личног убеђења које не прихвата веру, и томе слично. Све је то лажно покривало. Срећући појаву такве одеће, не жури да отвараш дух свој речима пророка који су одевени у њу. Погледај добро да ли се можда не крије вук под овчијом кожом. Знај да је Господ једини покретач ка истинском савршенству, једини умекшитељ људских срдаца и нарави, једини просветитељ, једини давалац слободе и испунитељ људских срдаца осећањима истине, која пружају убеђење које ништа на свету не може поколебати. Због тога, чим само у речима нових пророка приметиш макар сенку противречности са Господњим учењем, буди сигуран да се ради о грабљивим вуцима, и одвој се од њих.
СРЕДА
Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, yћи у Царство небеско; но који твори вољу Оца мога који је на небесима (Мт.7,21). Човек се не може спасти једино молитвом. Са молитвом треба да се сједини и испуњавање воље Божије, тј. свега што је човек дужан да чини по своме звању и уређењу свога живота. И молитва треба првенствено да има за свој предмет прозбу да нас Бог удостоји да ни у чему не одступамо од Његове свете воље. И обратно, молитва онога ко има ревност да у свему испуњава вољу Божију биће смелија пред Господом и ближа Његовом престолу. Јер, молитва није истинска, трезвоумна и срдачна уколико је не прати хођење у вољи Божијој. Тада је она спољашња, гласна, при чему се неисправност нарави као маглом покрива многим речима, док мисли лутају у неповезаности. И једно и друго треба засладити благочашћем. Тек ће онда бити плода.
ЧЕТВРТАК
Пловили су на другу страну мора. Господ је спавао. Подигла се бура и сви су се престрашили, заборавивши на чињеницу да је Господ с њима и да због тога не треба ничег да се боје (Мт.8, 23). Тако бива и у обичном и у духовном животу. Дигне се бура тешкоћа или страсти, и ми се узнемиримо до раслабљености, сматрајући да је то сасвим нормално. Међутим, Господ нам шаље укор: "Маловерни!" И правично је! Наравно, не може а да се не обрати пажња на оно што се догађа, али је могуће увек сачувати разумно спокојство. Пре свега, погледај на то шта Господ xоће од тебе, и смирено се покори под Његову силну руку. Не смућуј се и не узбуђуј се. Затим уздигни веру своју ка мисли да је Господ с тобом, и припадни ка Његовим стопама са молитвом. Ипак, не вичи: "Господе, гинем!", него са преданошћу узвикни: "Господе, ако хоћеш - можеш! Но, опет, не моја, него Твоја воља нека буде". Веруј да ћеш таквим начином безопасно да пребродиш буру која се подигла.
ПЕТАК
Питали су Господа зашто Његови ученици не посте? Он је одговорио да за њих још није дошло време да посте. Затим је причом показао да, уопште, строгост спољашњег подвижништва треба да одговара обновљењу унутрашњих сила духа. Прво загреј дух ревности, а затим налажи на себе и строгост. Јер, у таквом случају у теби је унутрашња нова сила, која је способна да строгост са коришћу издржи. Немајући, пак, ту ревност и узимајући на себе строгост живота, услед повођења за примером других или ради показивања подвижништва, нећеш стећи корист. Нешто мало времена ћеш се држати такве строгости, а затим ћеш да ослабиш и да је напустиш. И биће ти још горе него што је било раније. Строгост без унутрашњег духа исто је што и нова закрпа на старој одећи, или ново вино у старим меховима. Закрпа ће да отпадне и рупа ће да постане још већа. Стога ће вино да продере мехове и да се пролије, а мех ће постати неупотребљив. Не значи да строгост није потребна, већ се само напомиње да треба сачувати правилан поредак. Потребно је радити на јављању унутрашње потребе за њом. Она треба да буде потреба срца, а не спољашњи терет.
СУБОТА
Не судите да вам се не суди (Мт.7,1). Каква је само болест - оговарање и осуђивање! Сви знају да је то грех, па ипак - ништа чешће у речима нашим од осуђивања. Има их који кажу: "Не прими ми то Господе у осуђивање", па ипак своју осуду доводе до краја. Други се оправдава тиме што сматра да разумном човеку пристоји да има свој поглед на оно што се догађа. Он се труди да хладнокрвно расуђује, али и прости људи могу приметити у његовим речима надмено и злурадо осуђивање. Међутим, пресуда Господња за тај грех је строга и одлучна. Онај ко осуђује другог - нема оправдања. И како га може имати? Како, дакле, избећи муку? Победоносно средство против осуђивања састоји се у држању себе самога за осуђеног. Ко се осети таквим, неће имати када да осуђује друге. Од њега ће се чути само: "Господе, помилуј! Господе, опрости моја сагрешења!"
НЕДЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВДАНУ
Господ је позвао Петра и Андреја и они су одмах, оставивши све, пошли за Њим. Позвао је Он и Јакова и Јована, и они су, такође, оставили све и пошли за Њим (Мт.4,18-24). Због чега су они тако брзо и радо пошли? Због тога што су увидели оно што је боље. Такав је закон у нашој души: сазнавши и окусивши боље, она се одвраћа од лошијег и напушта га. Ту се догађа оно што је касније Господ показао у причама о благу сакривеном у њиви, и о многоценом бисеру. Благо и бисер су вера у Господа и општење са Њим по сили вере. Ми га стичемо још у време крштења. Међутим, због чега ми тако мало ценимо то благо, и зашто га мењамо за ништавности? Због тога што за време васпитања у нас не уносе укус тог блага те оно остаје страно нашем срцу. Срце наше не зна за оно што је боље. Оно зна само за оно што је мање зло или више зло, и на томе заснива свој поглед. То је узрок због кога се неки одазивају и иду кад их Господ зове, док ми, иако звани, бежимо од Њега.
извор: Светосавље
Не брините се (Мт.6,32). Али, како онда да се живи? Треба да се једе, пије, одева. Међутим, Спаситељ не говори: "Не радите ништа", него - "Не брините се. Не морите себе бригом која вас једе дан и ноћ и не даје вам мира ни на трен". Таква брига је греховна болест. Она показује да се човек ослања на себе, и да је заборавио на Бога, да је уздање на промисао Божији изгубио и да све у вези са собом хоће да уреди једино на основу свога труда, да све што му треба хоће да добије и да га затим очува својим способностима. Он се ухватио срцем својим за оно што има, и мисли да на њему може почивати као на чврстој основи. Љубав према имању га је везала и он само мисли о томе како да што више згрне у своје руке. Тај мамон је њему заменио Бога. Ти, међутим, ако је до труда - труди се, али немој да те мори зла брига. Очекуј сваки успех од Бога и у Његове руке се предај. Све што доживиш примај као дар из Господње руке и у чврстој нади очекуј продужење Његове милости. Ако Бог xоће од свег богаташевог имања у једној минути може да не остане ништа. Све је пролазно као прах. Зар онда због тога мучити себе? Не брините се!
Чувајте се од лажних пророка (Мт.7,15). Од почетка Хришћанства па до данас није било периода када ова предострожност није имала своју примену. Господ није указао од каквих лажљивих пророка да се чувамо. Јер, како их све одредити? Они се мењају, и свако време порађа своје. Они увек наступају у овчијој одећи, са изгледом добрих намера у својим поступцима, и са призраком истине у речима. У наше време одећа им је сашивена од прогреса, цивилизације, просвећења, слободе мисли и дела, личног убеђења које не прихвата веру, и томе слично. Све је то лажно покривало. Срећући појаву такве одеће, не жури да отвараш дух свој речима пророка који су одевени у њу. Погледај добро да ли се можда не крије вук под овчијом кожом. Знај да је Господ једини покретач ка истинском савршенству, једини умекшитељ људских срдаца и нарави, једини просветитељ, једини давалац слободе и испунитељ људских срдаца осећањима истине, која пружају убеђење које ништа на свету не може поколебати. Због тога, чим само у речима нових пророка приметиш макар сенку противречности са Господњим учењем, буди сигуран да се ради о грабљивим вуцима, и одвој се од њих.
СРЕДА
Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, yћи у Царство небеско; но који твори вољу Оца мога који је на небесима (Мт.7,21). Човек се не може спасти једино молитвом. Са молитвом треба да се сједини и испуњавање воље Божије, тј. свега што је човек дужан да чини по своме звању и уређењу свога живота. И молитва треба првенствено да има за свој предмет прозбу да нас Бог удостоји да ни у чему не одступамо од Његове свете воље. И обратно, молитва онога ко има ревност да у свему испуњава вољу Божију биће смелија пред Господом и ближа Његовом престолу. Јер, молитва није истинска, трезвоумна и срдачна уколико је не прати хођење у вољи Божијој. Тада је она спољашња, гласна, при чему се неисправност нарави као маглом покрива многим речима, док мисли лутају у неповезаности. И једно и друго треба засладити благочашћем. Тек ће онда бити плода.
ЧЕТВРТАК
Пловили су на другу страну мора. Господ је спавао. Подигла се бура и сви су се престрашили, заборавивши на чињеницу да је Господ с њима и да због тога не треба ничег да се боје (Мт.8, 23). Тако бива и у обичном и у духовном животу. Дигне се бура тешкоћа или страсти, и ми се узнемиримо до раслабљености, сматрајући да је то сасвим нормално. Међутим, Господ нам шаље укор: "Маловерни!" И правично је! Наравно, не може а да се не обрати пажња на оно што се догађа, али је могуће увек сачувати разумно спокојство. Пре свега, погледај на то шта Господ xоће од тебе, и смирено се покори под Његову силну руку. Не смућуј се и не узбуђуј се. Затим уздигни веру своју ка мисли да је Господ с тобом, и припадни ка Његовим стопама са молитвом. Ипак, не вичи: "Господе, гинем!", него са преданошћу узвикни: "Господе, ако хоћеш - можеш! Но, опет, не моја, него Твоја воља нека буде". Веруј да ћеш таквим начином безопасно да пребродиш буру која се подигла.
ПЕТАК
Питали су Господа зашто Његови ученици не посте? Он је одговорио да за њих још није дошло време да посте. Затим је причом показао да, уопште, строгост спољашњег подвижништва треба да одговара обновљењу унутрашњих сила духа. Прво загреј дух ревности, а затим налажи на себе и строгост. Јер, у таквом случају у теби је унутрашња нова сила, која је способна да строгост са коришћу издржи. Немајући, пак, ту ревност и узимајући на себе строгост живота, услед повођења за примером других или ради показивања подвижништва, нећеш стећи корист. Нешто мало времена ћеш се држати такве строгости, а затим ћеш да ослабиш и да је напустиш. И биће ти још горе него што је било раније. Строгост без унутрашњег духа исто је што и нова закрпа на старој одећи, или ново вино у старим меховима. Закрпа ће да отпадне и рупа ће да постане још већа. Стога ће вино да продере мехове и да се пролије, а мех ће постати неупотребљив. Не значи да строгост није потребна, већ се само напомиње да треба сачувати правилан поредак. Потребно је радити на јављању унутрашње потребе за њом. Она треба да буде потреба срца, а не спољашњи терет.
СУБОТА
Не судите да вам се не суди (Мт.7,1). Каква је само болест - оговарање и осуђивање! Сви знају да је то грех, па ипак - ништа чешће у речима нашим од осуђивања. Има их који кажу: "Не прими ми то Господе у осуђивање", па ипак своју осуду доводе до краја. Други се оправдава тиме што сматра да разумном човеку пристоји да има свој поглед на оно што се догађа. Он се труди да хладнокрвно расуђује, али и прости људи могу приметити у његовим речима надмено и злурадо осуђивање. Међутим, пресуда Господња за тај грех је строга и одлучна. Онај ко осуђује другог - нема оправдања. И како га може имати? Како, дакле, избећи муку? Победоносно средство против осуђивања састоји се у држању себе самога за осуђеног. Ко се осети таквим, неће имати када да осуђује друге. Од њега ће се чути само: "Господе, помилуј! Господе, опрости моја сагрешења!"
НЕДЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВДАНУ
Господ је позвао Петра и Андреја и они су одмах, оставивши све, пошли за Њим. Позвао је Он и Јакова и Јована, и они су, такође, оставили све и пошли за Њим (Мт.4,18-24). Због чега су они тако брзо и радо пошли? Због тога што су увидели оно што је боље. Такав је закон у нашој души: сазнавши и окусивши боље, она се одвраћа од лошијег и напушта га. Ту се догађа оно што је касније Господ показао у причама о благу сакривеном у њиви, и о многоценом бисеру. Благо и бисер су вера у Господа и општење са Њим по сили вере. Ми га стичемо још у време крштења. Међутим, због чега ми тако мало ценимо то благо, и зашто га мењамо за ништавности? Због тога што за време васпитања у нас не уносе укус тог блага те оно остаје страно нашем срцу. Срце наше не зна за оно што је боље. Оно зна само за оно што је мање зло или више зло, и на томе заснива свој поглед. То је узрок због кога се неки одазивају и иду кад их Господ зове, док ми, иако звани, бежимо од Њега.
извор: Светосавље
Нема коментара:
Постави коментар