Искуствене поуке старца Јефрема Филотејског

   Из свог искуства сам спознао да је руковођење душама најтежи задатак. Бриге, трудови, искушења, јади, уздаси, страхови, узнемирења, молитва, мољења окупана сузама, катихезе, молбе, прекоревања и друго карактеришу живот духовног оца. Духовни отац трпи страдања како би обликовао Христа у душама своје духовне деце, нешто што незамисливо разгневљује ђавола...

   без чистоте Бог се не може видети, не може се открити...Ако се срце не очисти, Бога не може видети. Бог је љубав, према томе, онај коме недостаје истинске љубави, духовне и чисте, не може спознати божанско.

   Уздржање, пост, бденије, одрицање од световног живота и остало, то су средства кроз која стижемо до чистоте срца.

   Руку под руку на хришћанском путу иду сладост благодати и горчина страдања.

   

...Плачем јер сам највећи грешник на целом свету, и  оплакујем неизвесност свога спасења...Само ме милосрдност Бога мога спашава од моје злобе. Обогатио сам се поимањем своје бескрајне ништавности. Све оно што сам ја, то је дар од Бога. Шта то имам чиме могу да се хвалим? Ако од Бога добијем неки дар, онда ћу имати, у противном ћу остати у ритама самообмане.

   Девствени живот личи на бродић који се стално рве с узбурканим морем. Никакво примирје није дозвољено у рату против разбукталости нашег телесног морала.

   Шта је човек? То је створење Твоје које је помиловано и којем је опроштено бескрајним милосрђем Твојим. То је ништавност, једно ништа, али у близини Твојој постаје по благодати мали бог...

   Желим вам да као свећа горите у служењу Исусу Христу и као мирисни тамјан да миомиришу дела ваша.

   ...Бог је по природи недостижан, али нам се уз допуштење открива...Боже мој, Боже мој, како је слатка дружба с Тобом! Бесконачна Твоја природа је и срце и будно Твоје око. То срце ме воли, а то око спокојно ме прати...

   Све што поседујем, а што није Бог мој, то је моја немаштина...Без Тебе, Боже мој, све је само сенка и моја патња.

   Мој живот нема више никаквог другог смисла и циља до тога како да спознам што је могуће снажније Бога и да се припремим за духовни свет вечнога живота. Желим, осећам потребу да се смиравам негде потпуно сам, и да изучавам оно што је Божије. Ништа материјално ме не занима. Размишљам непрекидно о мом преласку на онај свет...

   Оче мој, сачувај ме, заштити ме унутар истинске самоспознаје моје земне природе. Ја сам један бескрајан ништавац. Ја сам једно безначајно створење Твоје, ја сам једно ништа. Само када сам близу Тебе, ја задобијам суштинско постојање и славу...

http://www.impantokratoros.gr/

xaritomenes-didaxes.el.as

ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР, мај/јун 2015.

Тема броја: Блажени чисти срцем