Translate

27. јун 2015.

ИЗ КОСОВСКЕ ТРАГИЧНЕ ЗБИЉЕ

Јордан Ристић: Из косовске трагичне збиље, Музеј у Приштини - Установа од националног значаја, 2015. рецензент: Миладин Распоповић, стр. 352.

   Помрачило се сунце над Косовом и Метохијом за православне житеље
   У основи изабраних и овде сабраних списа, тема, закључака, расправа, посвета великанима српске историје и културе,  као и Цркве, које је трагична судбина српског народа подстакла да се осврну или посвете овој теми, налази се вечна и непресушна потреба присутна у свим облицима духовног стваралаштва, како казује аутор: од творевина зачетим на Косову и Метохији које утемељују српску државу до творевина људскога духа које је оплемењују дајући јој виши смисао, сјај и лепоту достојну дивљења и поноса кроз историју.

   „Тема која је деценијама била скрајнута, забрањена или на маргинама друштвеног живота у заједничкој нам домовини, у комунистичком злокобном и несрећном нам времену, највише трагичном за Србе. Не бисмо се смели оглушити о новије време које брише просторе богате историје и покушава да кривотвори истину објективних истраживача и ових литерарних стваралаца који су, подстакнути поменутим злом и неправдама, своје литерарно перо и таленат брусили на овој теми, којом се пред очима јавности потпомаже издизање уметничког лука истине која је дуго чамила у мраку. Помрачило се сунце  над Косовом и Метохијом за православне житеље у овом периоду, а тама је запосела сваки кутак у коме су они и њихови преци вековима жовели. У тој тами и у логору без жице и данас грца и битише двестотине хиљада српских мученика чији грозовит крик одзвања и опомиње моралну савест Европе и света, или се губи у етру не допирући до ушију моћника...“ пише косовску трагичну збиљу на својеврстан начин Јордан Ристић, познати књижевни историчар и књижевни критичар, један од најистакнутијих српских интелектуалаца са Косова и Метохије.
   О неисцрпном стваралачком благу читамо у првом поглављу књиге Српске косовске теме, у текстовима аутора Јордана Ристића о Григорију Божовићу, Атанасију Урошевићу (оставина чувеног истраживача „Косово“), Светомиру Арсићу Басари, Пери Стефановићу (Трагика Срба и њихов изгон са Косова и Метохије), затим о Аци Ракочевићу, Моми Димићу...
   Издвајамо текстове: Косовци прекаљени невољом (Владимир Цветановић: девет приповедача Косова и Метохије 1871-1941); Први дани ослобођеног Косова (Коста Драгосавац, На Косову); Погром и прогон Срба са Косова и Метохије (Радојко Гачевић, Освајање Косова и Метохије).
   У другом поглављу књиге Српске лучоноше кроз неколико текстова сазнајемо о Призренској богословији и о приликама у којима је основана и радила, као и о њеним ђацима, наставнициима, ректорима (период од 1871-1914). Помало заборављени др Урош Круљ и Митрополит Нектарије Круљ у овом сочињенију поново светле потомцима својим и опомињу о српском забораву.
   Задржаћемо пажњу на речима Јордана Ристића о Митрополиту Нектарију (Круљу) који је преживео ужас Другог светског рата и тортуру комунистичког режима;  у овом сочињенију дата је Митрополитова биографија са његовим плодоносним радом на Њиви Господњој; у тексту су наведени и други извори у којима се може читати о уваженом архијереју наше Цркве:
   „И кратак осврт на живот и дело Митрополита Нектарија (Круља) води недвосмисленом закључку да је Његово високопреосвештенство био ревностан и активан архијереј, који је своју мисионарску делатност развио на широком пољу живота СПЦ проповедајући Христову веру као узорни војник, стекавши висок углед у Цркви и народу. Био је на најодговорнијим дужностима у СПЦ у драматичном времену и најосетљивијем делу наше отаџбине, а није подлегао разним искушењима, сачувавши чист образ свој и Цркве као њен веран пастир. Као потомак постојбине расних Срба и добрих православаца високоморалних вредности и чврстине које је изнедрила кршна Херцеговина, био је и остао понос Цркви и народу постајући узор генерацијама свештеника, богослова, али и народа, да се духовно напајају и хране његовим беседама, поукама и порукама. Својој старости није дао да узме маха испунивши живот до краја само добром и љубављу,“ пише Јордан Ристић.
   У трећем поглављу књиге Осврти на значајне књиге, књижевни историчар и критичар Јордан Ристић у својим текстовима посвећује пажњу писцима које није родила света српска земља Косово и света српска земља Метохија: Војислав Максимовић, Слободан Стојановић, Радован Поповић, Радмила Поповић, Ратко Марковић Риђанин, Ристо Тошовић, Борка Смоловић, Мило Масоничић.
   Пажњи читаоца данас износимо само неколико мисли из књиге Из косовске трагичне збиље:
 
*Дом је ослонац – лечи од заборава: „И кад га спале, сруше, отму, остаје мирис у нама! Мирис нашег дома! Онај који ти га је одузео, отео ти је простор!... Отимачу остаје да кошмарне снове у њему снева!“ (Пера Стефановић)

   * Протерани са Косова и Метохије само телом одлазе! (Пера Стефановић)

   *Велика Хоча је свагда била и остала велики час историје! (Мома Димић)

   *Грачаница - симбол вере и наде... Она је и данас, као и вековима, ако не спокојство и мир усред косметске драме и трагедије, а оно заклон да се глава сачува и прикупи снага за отпор. Уједно она упућује и на једну богату, узбудљиву историју развоја мисли и духа код Срба у овом делу српске државе; простору на којем се саплићу наде и изазови, снови о опстанку јендог народа, државе, али и поприште једне од највећих трагедија српског народа – изнад свега, простору нашег историјског трајања.  (Јордан Ристић)

   Књига Из косовске трагичне збиље Јордана Ристића представљена је 15. јуна овога лета Господњег 2015. у парохијском дому Спомен-храма Светог Саве на Врачару, а о њој су казивали директор Музеја у Приштини Бранко Јокић, др Борјанка Трајковић, проф. Миладин Распоповић и књижевница са Косова и Метохије  Милица Јефтимијевић Лилић.
   По већ устаљеној традицији, сваког понедељка у 19 часова одржавају се трибине и   предавања, духовне вечери у парохијском дому код храма Светог Саве.
   Штампање ове књиге реализовано је уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

   Приредила: З.Зец
   извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Нема коментара:

Постави коментар