14/1. јун
Пореклом од старе свештеничке лозе Поповића. Рођен у Врању 1894. године на Благовести, отуда добио име Благоје. Као дечак често одлази у оближњи манастир Св. Прохора Пчињског и присуствује чудесном исцељењу своје мајке. После завршене деветоразредне богословије у Београду, са српском војском прелазии албанску Голготу. Замонашио се 1916. у Скадру добивши монашко име Јустин. Одатле одлази на студије у Петроград а онда у Оксфорд. По повратку у земљу предаје у Богословији у Сремским Карловцима. Докторирао 1926. год. у Атини на тему из светоотачког богословља. Од 1934. год. до рата предаје на Богословском факултету у Београду. Тешке ратне године проводи у манастирима: Каленић, Сретење, Суково, Раваница, а онда долази у манастир Ћелије 1948. године. Један од највећих духовника, подвижника и богослова нашег доба. Веома плодан црквени писац. Знаменита дела: Житија светих у 12 томова, Догматика, студија о Достојевском, Светосавље као философија живота, Православна црква и екуменизам и др. Превео бројне богослужбене књиге. Упокојио се на Благовести 1979 године. Уписан у диптих светих 2010. године.
Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
 |
| ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА |
ИСПОВЕСТ СВЕТОГ ЈУСТИНА ЋЕЛИЈСКОГ
"Искрено велим, ја никада не бих веровао у Христа, да није васкрсао и тиме смрт победио. Нашег највећег непријатеља победио и бесмртност нам даровао. Без тога, овај је свет хучна изложба одвратних бесмислица".
"Осуђени на бесмртност" (Философске урвине)
Нема коментара:
Постави коментар