Разблаживање срца

ЈЕДНО САМО НЕ ЗАБОРАВЉАЈТЕ: НЕ ВЕРУЈТЕ СВОМ СРЦУ. ОНО ЈЕ ЛУКАВО И ПРВИ ЈЕ НАШ ИЗДАЈНИК

   Код природњака има међу њиховим прибором и велика дубока посуда, која примајући зраке топлоте, сабира исте у једну тачку и на тај начин пали материју, која је у њу стављена. Нешто се слично може учинити и над срцем. Сабирамо на своду ума нашег све истине које нам представља света вера и наведемо их на срце. Притешњено и прожето њима са свих страна, оно ће можда попустити под њиховом снагом и ублажити се, претопити се, породити уздахе и запалити се огњем скрушености.

На вратима хиландарске цркве исписан је почетак молитвене песме, тропара: Отвори нам двери милосрђа, благословена Богородице, да не пропаднемо ми који се у Тебе надамо, но да се Тобом избавимо од беда: јер си Ти спасење рода хришћанскога.
извор: ФБ страница Отац

   Истине, које могу разблажити срце, свакоме су познате, њих се треба само присетити. Узмимо прве које дођу у ум: бескрајна љубав Творца и Промислитеља нашег је увређена грехом, завети крштења су нарушени, гресима ми поново распињемо Господа и Спаситеља нашег, издајемо Га као Јуда, шамарамо, пљујемо, изругујемо се над Њим; кроз грех губимо све високе предности хришћанске, и не само хришћанске, него и људске. При томе још - ако не данас, оно сутра - долази смрт, а тамо и суд, који се не може поправити без покајања. Још: можда смо ми као бесплодна смоква, остављени само за ово време покајања, у очекивању, да ћемо принети добар плод: у супротном - бићемо посечени. Ове и сличне њима поражавајуће мисли сабирајте у души у једну жижу и бијте њима срце. Нарочито ово чините за време молитве. Једно само не заборављајте: не верујте свом срцу. Оно је лукаво и први је наш издајник. Њега је потребно узети у руке и без жалости гњечити и бити, као што се цеди и удара по рубљу, које се испира; њега треба бити зато што је оно као жедан сунђер, упијало у себе сваку успутну нечистоту, и цедити ради тога, да би се исцедила из њега сва нечистота.
   Када се срце разблажи, тада је лако управљати њиме; тада оно бива спремно на све и постаје савитљивим као свила; тада, што год му будеш рекао - све ће учинити. Реци му: "плачи" - заплакаће; реци: "исповеди грехе" - исповедиће; реци му: "престани грешити!" - оно ће одговорити: "престаћу, престаћу". Тада остаје да се учини још једно над њим. довести га до огледала речи Божије или Божанских заповести и принудити га да се огледне у њему. Оно ће се одмах одразити у овом огледалу са свим својим мрљама, ожиљцима и ранама, то јест са свим гресима, великим и малим; ту ће оно угледати и гордост, и охолост, и блуд, и частољубље, и парадерство, и сластољубље, и увреде, и гнев, и завист, - речју, све чиме је оно грешно пред Богом. Тада се запитајте: "јеси ли ти ово?" - и оно ће вам радо одговорити: "да, то сам ја, - ја, бедно", а у друго време оно ће са сакрити и указати на другога. Кажите му: "Јеси ли ти ово учинило? Јеси ли ти за све криво?" - и оно ће одговорити: "да све сам ја учинило и то још добровољно, и зато сам потпуно криво?", а у друго време од њега нећеш чути ни речи. Кажите му: "ти си неодговорно?" оно ће рећи: "да, неодговорно (немам оправдања)", а у друго време ће вам навести гомилу оправдања и извињења. Додајте му при крају: "слушај онда, припадни подножју милосрдног Бога, и умољавај га за помиловање, плачи и скрушавај се, исповеди све грехе своје и донеси чврсту одлуку да више не попушташ својим страстима и не грешиш, вређајући тиме Господа Бога свога!" - и све ово ће оно испунити, као послушно дете, а у друго време му ништа и не говори.
   Ето, како је вредно разблажавање срца! Само оно може заменити сва правила и сва руководства у делу покајања. Разблажите срце, скрушите га, и тада ће вас оно само научити свему. Као што се невољник, који допадне у затвор, показује врло предузимљив, не би ли олакшао своју судбину или измолио опроштај за себе, у таквом положају ће видети себе и скрушено срце, јер оно ће тада бити стешњено као ухваћени разбојник. И како ће оно започети онда да се брине за то, да би некако олакшало своју судбину и избегло страшне невоље! Са каквом радошћу ће се оно подухватити свих начина, предложених од Цркве, за које се оно без тога не би привезало ни конопцем - и подухватиће се тим радосније, што су они једноставни: размотри сва своја грешна дела, речи, мисли, осећања и расположења, па онда пођи и исповеди се своме духовнику - и бићеш непорочан, и изићи ћеш из бање покајања, чист као вуна и бео као снег. Ово је и све! Видите, како се мало тражи, а какав се добија плод! Такав, који се не може ни описати, јер онога, ко тако поступа, Господ неће сматрати недостојним усељавања Свога, него ће доћи њему, по обећању, и сатвориће обитељ код њега са Оцем и Светим Духом кроз причешћивање Телом и Крвљу Својом. Ево вам и Царства, за које се ми молимо свакодневно! Ово је и све, што ми тражимо и добијамо са оваквим трудом!

 Из "Созерцања и размишљања"
(прво посебно издање кратких духовних разматрања Св. Теофана Затворника,
која су објављена у часопису
Домашна беседа од 1869-1877.г.),
изд. Правило вере, Москва, 2003.

ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР, МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ, мај/јун 2015, Тема броја: Блажени чисти срцем