– Свечаности у част Светог Оца Јустина у манастиру Ћелије прилика су да се литургијски саберемо око пастира наше Свете Цркве из географски нам најудаљенијих заједница. Његово Преосвештенство Епископ западно – амерички Г. др Максим (Васиљевић), један од најученијих архијереја СПЦ данашњице, произнео је прекрасно слово о ћелијском духовном горостасу, назвавши овај дивни празник у освит календарског лета Јустинданом.
Будући да овај разговор водимо у ћелијској светињи, на празник Светог Оца Јустина, тема нам је некако сама задата. Шта за Вас, као теолога и пастира Цркве Божје, значи Ава Јустин?
Свети Ава Јустин је представник „теологије изненађења“ зато што нам приликом сваког сусрета са њим, читања његових дела, саопштава вечне истине, али на нов начин. То је одлика истински великих богослова и Владика Атанасије (Јевтић) га с правом назива „новим богословом“. Његов језик је кристално чист и јасан, а пребогат доксолошки (славослован). Обогатио је српски језик, теологију и философију. Познато је да је био један од оснивача Српског философског друштва (са Браниславом Петронијевићем 1938. у Београду, нап. аут.). Такође, у грчком језику преводи Авиних књига изазвали су стварање нових кованица – „охристовљење“, „христопис“, „еклисиопис“… Отац Јустин нам увек отвара нове хоризонте теологије.
Друштвени амбијент за живота Аве Јустина пратило је безверје и нескривени прогон Цркве. Данас, пред верним народом су нека друга искушења. Шта можемо да научимо на његовом примеру, важно за сопствено истрајавање на путу вере?
Ава Јустин је био човек љубави и истине. Богословио је у љубави, разоткривајући заблуде овог света. Он је онај који осветљава, који је у истини и који се радује, а оном у заблуди даје подстицај да из ње изађе, „отрезни“ се и врати на пут Христов.
Епископима, Ава Јустин је сигуран и поуздан водич, подсетник на пастирско опхођење према верницима. Не ауторитарно, већ љубавно, снисходеће… Као што можемо да приметимо, он призива сваког човека. Сабрао нас је данас у Ћелијама на Светој Литургији и позива нас на велике саборе. Наредне 2016. године у Цариграду (Истанбулу) биће одржан Велики свеправославни сабор. Својим бритким језиком и пером Ава Јустин је „жигосао“ извесне „девијације“, односно приступ који је одликовао припрему сабора у његово време. Данас, његови ученици (Митрополит црногорско – приморски Амфилохије и Епископ бачки Иринеј) су међу учесницима припрема Васељенског сабора.
Шта конкретно подразумевате под „девијацијама“?
У то време приступ предању Цркве био је веома „крут“. Теме сабора биле су календар, брак и сл., уместо сведочења Православља данас у свету. „Нећемо кабинетске, бирократске теме да стављамо на сабор, већ оне животне“, говорио је Отац Јустин. Успео је да пробуди свест. Поред Авиних ученика, међу учесницима сабора има и оних који то нису непосредно били, али су узрастали угледајући се на њега. Рецимо, председник Комисије за припрему саборских тема Митрополит пергамски Јован Зизјулас високо је ценио Оца Јустина.
Ава је увек модеран јер нам говори о темама Јеванђеља и светитељима.
Светост је непролазна тема и изазов за све нас је да живимо по узору на свете Божје људе, зар не?
Отац Јустин је говорио да нам житија светих показују како један ратар постаје светитељ. Или обућар, поштар… У новије време, на пример, модни или компјутерски дизајнер. Наравно, и новинар. Седма сила неопходна нам је свима као коректив.
Столујете Епархијом западно – америчком, далеко од матице. Како изгледа духовни и живот уопште тог дела наше дијаспоре?
Дијаспора живи у духу оне старе „нисам овде, а тамо нема“. Као да нам је једна нога у једном чамцу, а друга у другом. Али, то је и благослов. Неко је рекао да народ у расејању може да чини нешто што у матици не може – да Православље посведочи међу неправославнима, отвори хоризонте за нове људе и приведе их вери. То видимо на примерима бракова православних Срба са Американкама, односно Српкиња са Американцима. Наравно, за све то потребно је молити се!
Преосвећени Владико, најлепше Вам хвала на разговору и пренесите наше молитвене поздраве и благослове својој духовној деци!
Владика Максим: Богу хвала! Радо!
разговарала Јадранка Јанковић
Извор: istocnik,ca
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, 22, јун 2015,
Нема коментара:
Постави коментар