СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ

  Срећан празник!
  Славимо дан кад су се сви разумели, а ишчекујемо дан кад ће се опет сви разумети. Проклетство Вавилонске куле, тог гигантског мравињака гордости који је стремио у изазов Небу, и који се и данас дограђује - има лек. А лек је склад прихватања Једног Бога, Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа и прихватања сваког човека као иконе Божије, препознавање Бога у њему. Блажени сви који се труде да разумеју друге, који немају унапред готова правила, сем оних која им је Христос оставио као путоказе и помоћ на животном путу љубави, на путу са Богом ка Богу. Блажени они који Бога воле више од свега и који воле ближњег као самог себе. У Духу Светом свако разуме сваког. Онај строжи разуме оног благог, благи строгог, рационалан емотивног, емотиван рационалног, чувар извидника, извидник чувара... А кад нисмо у Духу - не разумемо се. А кад се не разумемо онда се удаљавамо. А кад се удаљавамо једни од других - удаљавамо се од Бога.
   Све је заправо тако једноставно.
   У Духу Светом чувајмо нашу Цркву и једни друге у Цркви. Ако будемо то умели - обгрлићемо свет и све људе. Ако не будемо умели - служићемо свету на поругу и подсмех.
Срећан нам рођендан Цркве.

ђакон Ненад Илић

Тропар Педесетнице

Православни мисионар, бр. 343

   Крајем маја 2015. године из штампе је изашао нови број часописа Православни мисионар (свеска 3 за 2015. године, бр.343), са тематским делом посвећеним теми јеванђелског блаженства – „Блажени чисти срцем“.

 

Свети владика Николај, ДУХОВДАН - ЈЕВАНЂЕЉЕ О СИЛАСКУ ДУХА СВЕТОГ

Јован 7, 37-52; 8, 12. Зач. 27. Дела апостолска 2, 1-11. Зач. 3.

   Кад се семе посеје, треба да дође на њ сила топлоте и светлости, да учини да расте.
   Кад се дрво усади, треба да дође сила ветра, да га учврсти.
   Кад домаћин дом сагради, он тражи силу молитве, да му дом освешта.

Саопштење Светог Архијерејског Сабора

   Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве

   Саопштење за јавност са редовног заседања одржаног у Београду
   од 14. до 29. маја 2015. године

   Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржано је, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, од 14. до 29. маја 2015. године у Патријаршији српској у Београду. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим митрополита дабробосанског г. Николаја. По први пут после заседања 2011. године на Сабору је био и архиепископ охридски и митрополит скопски г. Јован, ослобођен пре неколико месеци из скопског затвора Идризово великим заузимањем Његове Светости Патријарха московског г. Кирила и Руске Православне Цркве уопште, уз садејство Српске Православне Цркве у мери у којој је то било могућно.

Тројице Пресвета, Ћелијске сестре

Епископ Калистос Вер: ДАР ХАРИЗМЕ, ЈЕДИНСТВА И ЈЕДИНСТВЕНОСТИ

   У Библији се Дух Свети посличује огњу. На дан Педесетнице Утешитељ наилази на прве хришћане у виду >језика раздељених, као огњених (Дап 2, 3). Попут ветра, и огањ је неухватљив: жив, слободан, непрестано у покрету, не може се измерити, извагати или омеђити у уске границе. Ми осећамо врелину пламенова, али их не можемо затворити и задржати у нашим рукама.

   Појам који се користи да би се означио вечан однос Духа према Оцу, наиме, >произлажење<, >исхођење<, не преноси нам никакву јасну и разговетну замисао. Он је попут светог јероглифа који указује на мистерију која није недвосмислено откривена. Овај израз указује на то да однос између Духа и Оца није истоветан са односом између Сина и Оца. Па ипак, нама се не саопштава каква је тачна природа те разлике. То је неминовно, пошто дејство Духа Светога не може да се одреди вербално. Оно мора да се живи и опитује непосредно.
   Па опет, упркос овом тајанственом квалитету Духа Светог, православно предање чврсто исповеда две ствари у вези са Њим. Прво, Дух Свети јесте Личност. Он није само >божански прасак< (дивине бласт како сам једном чуо да га неко описује), не пука бездушна сила, већ једна од Три вечне Личности Пресвете Тројице. Упркос свој Његовој наводној неухватљивости, ми ипак можемо и заиста и ступамо у личнос(т)ни >ја - Ти< однос са Њим. Друго, Дух Свети, као трећи члан Свете Тријаде, јесте једносуш(т)ан и савечан са другом Двојицом. Он није пука функција која од њих зависи, нити, пак, посредник којег они користе.

(... )

   Три ствари су нарочито упечатљиве у вези са даром Утешитеља у дан Педесетнице:
   Прво, то је дар свим Божијим људима: И испунише се сви Духа Светога (Дап 2, 4). Дар харизме не даје се само епископима и клиру, већ свакоме од крштених. Сви су духоносци, сви су - у правом смислу речи >харизматици<.
   Друго, то је дар јединства: Беху сви апостоли једнодушно на окупу (Дап 2, 1). Дух Свети чини да многи буду једно тело у Христу. Наилазак Духа Светога о Педесетници преокреће ефекат Вавилонске куле (Пост 11, 7). Као што твдимо у једној од химни на празник Педесетнице:
   Када је највиши сишао и помешао језике, поделио је народе; Али када је разделио огњене језике, Он је све призвао јединству. Стога једногласно прослављамо Свесветог Духа.
   Дух Свети доноси јединство и међусобно разумевање, омогућује нам да говоримо >једним гласом<. Он индивидуе претвара у личности. За прву хришћанску заједницу у Јерусалиму, у периоду који је непосредно следио за Педесетницом, каже се да имаху све заједничко и да код њих беше једна душа и једно срце (Дап 2, 44; 4, 32). А то треба да је знамен педесетничке заједнице Цркве у свако доба.
   Треће, дар Духа Светога јесте дар различитости: огњени језици су >расечени< или >раздељени< (Дап 2, 3), и свакоме се дају непосрено. Не само да све нас Дух Свети чини једним, већ нас чини и различитим. На Педесетници мноштвеност језика није укинута, него је престала да буде узрок раздвајања. Свако је говорио као и пре тога, својим властитим језиком, али силом Духа свако је могао да разуме свакога. По мени, бити духоносац значи остварити све посебне одлике своје личности. То значи постати истински слободан, значи да ја истински постанем ја сам у својој јединствености. @ивот у Духу ризничи једну неисцрпну разноликост. Криводелање, а не светост, јесте оно што је досадно и понављајуће. Један мој пријатељ је имао обичај да суморно примети: >Каква штета што нема нових врста грехова<. Али, увек постоје нови видови светости.

извор: Епархија шумадијска

Свети Григорије Палама: ДУХ КОЈИ РАЗБИЈА ОКОВЕ ГРЕХА И РОПСТВА

   А када се навршило педесет дана по Васкрсењу, чега се данас опомињемо, и када су сви ученици били сабрани заједно, једнодушно боравећи у одаји оног светог места, а такође и у одаји своје душе, сваки усредсређен духом, јер сви су се у тиховању посветили молитви и појању свештених песама Богу, настаде - вели еванђелист Лука - >шум са неба, као хујање силнога ветра, и напуни се сав дом где они сеђаху< (Дап 2, 2)

ПОЕТИКА МАТУРСКЕ ВЕЧЕРИ

   Чини ми се да се од метафизике не може побећи. Физика (у аристотеловском смислу) гласно говори о својим позитивним знањима. Чак и не говори, већ објављује: «Молекули, атоми, жлезде, инстинкти, новчанице...» А метафизика шапуће на ухо тихо, али упорно: «Тајна, бол, смрт, савест, други живот...»

Од Вазнесења до Педесетнице

   Зашто, после пет узастопних недеља које се усредсређују на Христа и Његова чуда, нагло прелазимо на Први васељенски сабор, догађај који се одржао триста година после тема претходних недеља?

   До празника Вазнесења, свака недеља по Васкрсу се усредсређује на Христа међу људима, опипљиво и физички присутног. Видимо Га како хода земљом, учи, додирује, слуша; свезаног, удараног, распетог, погребеног, васкрслог, са ожиљцима, па чак и како једе.

Чудо у Либертвилу

   Глас Цркве, издавачка кућа и истоимени часопис епархије шабачко-ваљевске (сада шабачке), прва се још 1987. године одлучила да светог Владику Никлаја узме за своју крсну славу. Говорећи о светитељском чудотворству Светог Владике Николаја, владика Амфилохије је са дирљивом искреношћу посведочио о једном чудесном догађају на гробу Светог Владике Николаја у Америци, из свог властитог искуства.

 

Протојереј-ставрофор др Милош Весин, На "друштвеним" мрежама нас има, а на молитвама?

Протојереј-ставрофор др Милош Весин је у Коларчевој задужбини у Београду одржао предавање „На „друштвеним“ мрежама нас има. А на молитвама?“. Данас се суочавамо са великом променом свести, посебно деце и младих, а родитељи морају да предају деци дисциплину, закључио је предавач. Ово изузетно предавање за наше слушаоце је забележио Марко Маленчић.

Емисија "Збор зборила господа хришћанска", 27. 5. 2015.

Радио Слово љубве

фото: Православни духовни центар "Владика Николај Велимировић", Краљево

Манастир Високи Дечани

ПОЈАЊЕ ДЕЧАНСКИХ МОНАХА

Most Holy Theotokos, save us

ВЈЕРА

Пут до Мира и Истине је дуг и трновит
Ако искрено раскрилимо своја срца
Упорно и стрпљиво поднесмо патњу
Али и радост – И она је дио искушења
Примићемо дарове из руке Његове

Овладамо ли још Ријечју и Ћутњом
Научимо ли тај Језик Немушти
И пропричамо с птицом и биљком
Са инсектом и вуком и змијом
С водом вјетром и каменом
Одолимо ли кушњама Нечастивог
Отвориће нам се Рајска врата
И дозволити приступ у Башту Божију

Више нећемо бити безначајне сјенке
– Пролазне и лутајуће
Добићемо анђеоске ликове
И Господ ће нам удахнути нове душе
– Душе бесмртника

Мирослав Б. Душанић
извор: Клуб младих песника

Άγιον Όρος • Σιμωνόπετρα • Ψαλμοί -

Време за рад и време за одмор. Стари монах из светогорског манастира Есфигмен
фото: ФБ страница ОТАЦ

Митрополит Амфилохије, УОЧИ ВЕЛИКОГ СВЕПРАВОСЛАВНОГ САБОРА, Београд, 20.5.2015.

Русский Византийский хор в Свято-Елисаветинском монастыре

Патријарх Кирил изблиза: „Поричући Божју правду, уништавамо наш свет“

  На имендан патријарха московског и све Русије Великог Господина Кирила, портал ИН4С објављује превод првог интервјуа са световним новинаром поглавара Руске православне цркве, уз честитку: „На многаја и благаја љета, Свјатејши Владико!“
   У интервјуу патријарх Кирил објашњава значај Божје истине и улоге вере у одржавању цивилизације, говори о свом духовном путу, интервенцијама Божијим у животу Његове многострадалне породице, приликама у Украјини, савременом духовном стању Русије и Европе…

Митрополит Амфилохије, "Господе просвети таму моју - Свети Григорије Палама и његово доба"

Извор: Радио Светигора, 2013.

Манастир Врањина

Писма парохијанима налик посланицама од срца срцу

   Свештеник Милош Весин је своју књигу Драги моји парохијани посветио људима парохије храма Светог архангела Михаила у Јужном Чикагу – Ленсингу, с молитвом Свемилостивом Богу да међу нама који у Цркви тражимо и налазимо спасење, умножи љубав, и да упокоји душе свих свештенослужитеља и парохијана, који се пре нас у вери, нади и љубави потрудише.
   Наш отмени аутор доживљава своју парохију као живу заједницу уснулих у Господу, живих и још нерођених, обједињену тајанственим присуством Господа Исуса Христа и теургичком делатношћу Духа Светога. Отац Милош Весин размишљајући о најпогоднијој комуникацији са парохијанима, и поред непосредних сусрета са њима, било у храму или у њиховим домовима, прибегао је писаној форми општења да би тако ступио у контакт са онима који не долазе редовно у храм. Јужночикашка – Ленсиншка парохија већ 55 година издаје свој „црквени билтен“, а он већ 25 година сваког месеца шаље писма својим парохијанима.

Божији суд

      Дође некакав монах ави Пимену и рече му:
    - Аво, имам мноштво помисли и у опасности сам од њих.

     Старац га изведе на ветар па му вели:
   - Рашири своје руке и задржи ветар.

     А он рече:
   - Не могу то учинити.

     А старац ће:
   - Ако не можеш то да учиниш, не можеш спречити ни помисли да дођу; али до тебе је да им се супротставиш.

Свети Василије Велики, О БЛАГОДАРНОСТИ

1. Да ли сте чули речи апостола којима се обраћа Солуњанима и прописује закон за читав живот? Оне су упућене онима који су се свакодневно налазили у његовој близини, премда се њихова корист распростире се на читав људски живот. Радујте се свагда. Молите се без престанка. На свему захваљујте, каже он (1.Сол.5,16-18). Шта, дакле, значи „радовати се“ и каква је корист од [радовања]? Како је могуће задобити непрестану молитву и Богу захваљивати за све? Речено ћемо, колико буде могуће, протумачити касније. Сада је заиста неопходно да најпре наведемо оно што нам приговарају противници који [наводе] клевету да је испуњење узакоњеног немогуће. Зар је врлина, кажу, проводити дан и ноћ у изливању [душе] и живети у весељу и радовању? Осим тога, зар је [непрестано радовање] уопште могуће с обзиром да нас окружују на хиљаде невољних несрећа које у души нужно изазивају потиштеност? Стога је немогуће да се неумерено радујемо и веселимо, изузев ако [хоћемо да кажемо] да онај кога пеку не осећа бол и да се не мучи онај кога пробадају. Можда и неко од оних који нас окружују, болујући од сличне болести помисли, износи истоветне изговоре ради оправдања својих грехова (Пс.140,4). Услед свог немара за чување заповести, он покушава да оптужи Законодавца да наводно прописује немогуће. Он вероватно говори: „Како је могуће да се радујем кад узроци радости не зависе од мене? Оно што изазива радост долази споља и не налази се у мени, на пример – долазак пријатеља, сусрет с родитељима после дужег времена, налажење новца, почасти од људи, васпостављање здравља после разних болести и остале животне добробити, дом у коме је трајно благостање, богата трпеза, дружељубиви саучесници у весељу, звуци и призори који изазивају уживање, здравље рођака и срећа у свему осталом у животу (с обзиром да нас не жалосте само наше властите непријатности, него и оне које секирају наше пријатеље и рођаке). Све [набројано] је неопходно да би се рачунало на душевну радост и весеље. Поред тога, радост у души може да се роди када видимо пад својих непријатеља, пропаст злобника и награђивање доброчинства, једном речју, када ни садашње ни очекиване тешкоће не потресају наш живот. Како нам је, дакле, дато као заповест нешто што своје испуњење нема у нашој вољи, већ представља последицу других узрока? Осим тога, како је могуће да се непрестано молимо кад телесне потребе привлаче мисли душе на себе и с обзиром да је немогуће да се разум истовремено подели на две бриге.

СИМВОЛ ВЕРЕ

ПРЕПОЗНАВАЊЕ, Небојша Дугалић

Манастир Вазнесење

преузми везу:

Препознавање, Небојша Дугалић

извор: Радио Слово љубве, 17.4.2015.

Архимандрит Пајсије, Благослови душе моја Господа

Архиепископ Охридски Јован, ДА СВИ БУДЕМО ЈЕДНО

Његово Блаженство Архиепископ Охридски Митрополит Скопски г. Јован одржао је 22. маја 2015. године предавање у великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду под називом „Да сви будемо једно", у организацији Студентског парламента Православног богословског факултета и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Предавању су, поред великог броја студената, присуствовали и епископи брегалнички Марко и стобијски Давид.

Представљајући православно виђење јединства Цркве, заједнице човека и свега створеног са Богом, архиепископ Јован је истакао да је оно у суштинској вези са хришћанским начином живота, као у случају многих који су претрпели гоњења у Републици Македонији.

www.svetigora,com

Патријарх Павле, Манастир Благовештење, 1993.

Манастир Благовештење, Овчар Бања

Свети Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, НЕДЕЉА СВЕТЕ ПЕДЕСЕТНИЦЕ

   ПОНЕДЕЉАК

   Господ Исус Христос је винова лоза, а Хришћани су гране и изданци. Ми се на Њега накалемљујемо вером и плод приносимо животом по вери. Отац Небесни је виноградар, који води бригy о лози. Он одсеца грану која не доноси плода, тј. верује, али не живи по вери. Ону, пак, која доноси плод, тј. која не само верује, него се труди по вери и да живи - Он одржава. Њој Бог на сваки начин помаже да се богати добрим делима, која су плодови вере. Нека по том закону Божијег деловања на нас свако уреди свој живот, увек се сећајући да без Господа ништа не можемо чинити. Њему припадај у свакој тешкоћи. Име Његово пресвето и пресладосно нека се неодступно налази у твом уму, срцу и на твом језику.

Света Гора

Манастир Јежевица, 25. мај 2015.

25/12. мај

Свети Герман, патријарх цариградски. Син првог царског сенатора, кога уби цар Константин Погонат. Исти овај зли цар ушкопи сенаторовог сина, овога Германа, и силом га одагна у манастир. Као монах Герман засветли као звезда својим животом добродетељним. Због тога буде изабран прво за епископа кизичког, а потом, када се зацари Анастасије II, и за патријарха цариградског. Као патријарх крстио је злогласног Копронима, који у време крштења упрља воду нечистотом. И прорече тада патријарх, да ће то дете кад постане царем унети у Свету Цркву некакву нечисту јерес. То се и зби. Када Копроним поста царем, обнови јерес иконоборачку. Лав Исаврјанин, отац Копронимов, отпоче гоњење икона, а кад му се патријарх Герман успротиви, осорни Лав узвикну: "Ја сам цар и свештеник!" па збаци Германа с престола и отера у манастир, где овај светитељ проживе још десет година, док га Господ не позва к Себи у Царство небеско 740. године.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ УЧИ

Имати чистоту душевну, бестрашће телесно, ход кротак, глас умерен, реч учтиву, храну просту и пиће, пред старима ћутати, мудре слушати, старешинама се покоравати, према себи равнима и мањима имати нелицемерну љубав, клонити се рђавих, страсних и радозналих људи, мало говорити а више размишљати, не бити лакомислен у разговору, не причати много, не потсмевати се, стидљивошћу се украшавати, са поквареним женама не разговарати, очима гледати доле  а душом горе, избегавати препирке, не тражити положаје, славу овога света сматрати  ништавном, добро чинити другима, очекивати плату од Бога и вечну награду од Исуса Христа Господа нашега.

ДЕШАВАЊА У УКРАЈИНИ СУ ТРАГЕДИЈА ЗА СВЕ

   Може ли физичар да верује у Бога, каква би требало да буде савремена кинематографија, зашто Господ допушта ратове и прогоне хришћана и какво искуство може поделити са Русијом и Украјином Грузија, испричао је у интервјуу за РИА Новости архијереј Грузијске православне цркве Митрополит ахалкалакски и кумурдојски Николај (Пачуашвили).

Атос и словенски свет

   Делегација манастира Хиландара, коју је предводио игуман Методије, учествовала је на међународној научној конференцији „Атос и словенски свет“, која је одржана у Кијевско-печерској лаври (Кијев, Украјина) од 21. до 23. маја 2015. године.

   Конференција је била посвећена хиљадугодишњици руског монаштва на Светој Гори Атосу. Са благословом Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, у организацији светогорског манастира Светог Пантелејмона (Русика) и Међународног института атонског наслеђа у Украјини, на конференцији је учествовало више од 70 научника и учесника из Украјине, Грчке, Русије, Бугарске, Србије, Хрватске, Литваније, Пољске, Чешке, Словачке, Румуније, Молдавије, Велике Британије, Француске, Италије, САД.
   На отварању скупа, хиландарски игуман Методије је био један од уводничара који је одржао поздравну беседу учесницима конференције. Током радног дела, предавање на тему „Хиландарска келија Светог Јована Златоустог на Светој Гори Атос“ одржао је јеромонах Доситеј (Радивојевић), сабрат манастира Хиландара.

   Више информација на руском језику на порталу Русский Афон www.afonit.info који је и званична информативна подршка скупу.
   Изјава Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Светог манастира Хиландара, званичном информативном каналу Украјинске Православне Цркве:
                                      
извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Дорога на Валаам

Манастир Вазнесење, 24. мај 2015.

Светoм Кирилу и Методију

 

СМИСАО ПРАЗНИКА У ХРИШЋАНСТВУ

Шта празнују Хришћани? Јер, ако је истина да човек најбоље и најјасније себе изражава управо кроз празновање празника, кроз празничну радост, ако је истина да jе вера пре свега радовање Богу и стога празник, онда је и Хришћанство много лакше схватити кроз његову радост и празнике, него кроз апстрактне догматичке и богословске дефиниције.

Хришћанство је од самих својих почетака оваплоћивало и изражавало своју веру, своје схватање света и осећање живота кроз то ткање својих празника које собом буквално обузима читаву годину. Може се без икаквога преувеличавања рећи да Хришћани живе од празника до празника, као и да ти празници духовним смислом боје свеколико време, односно след годишњих доба - јесен, зиму, пролеће и лето.

Манастир Вазнесење

ЈЕДИНA СВЕТA, СAБОРНA И AПОСТОЛСКA ЦРКВA - СТУБ И УТВРЂЕЊЕ ИСТИНЕ, Слово нa Недељу седму по Вaскрсу,светих отaцa Првог Вaсељенског Сaборa

   У име Оца и Сина и Светога Духа!

   Драги моји, данас нам Света Црква вели да говоримо о Првом Васељенском Сабору светих отаца, који се састао 325. године у граду Никеји. И то је због тога што се ради, у суштини, о вери нашој, о Цркви нашој, о спасењу нашем. Јер, основни плод труда Првог Васељенског Сабора је Символ Вере, који исповедамо и до дана данашњег.  
   Седам првих његових чланова који утврђују веру у Јединог Бога Оца и у Јединог Господа Исуса Христа као Сина Божијег први пут су били изречени и били су крајње читко и јасно изражени управо на том Сабору светих отаца.

ВЕРТИКАЛНА КООРДИНАТА

   Човек је биће које има усправну кичму. За њега није могуће да мења природан положај, а да не изгуби достојанство. Човек који хода четвороношке више није сасвим човек. Ево, блудни син, измучен глађу, жели да једе из свињског корита. То не може да учини никако другачије осим да се сагне, да се повије до земље, да постане исте висине као презрене животиње.

 

Икона Богородице Тројеручице у манастиру Бошњане

Свети Јован Кронштатски: Немој штедети себе за срдачну молитву, чак ни када си цeо дан провео у труду

   Немој штедети себе за срдачну молитву, чак ни када си цео дан провео у труду. Нимало немој занемарити свету молитву, већ је целу реци Господу од срца: увидећеш да је она дело Божије. Уколико си се нечега прихватио, немој говорити да немаш снаге: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије (Лк.9,62). Уколико допустиш немарну молитву, која не [истиче] из свег срца, нећеш заспати (ако се ради о молитвама за ноћ) све док не исплачеш свој грех пред Богом. Уосталом, речено не бива код свих, већ код напредних. Пази да не ставиш своје тело изнад Бога, већ ради Њега пренебрегни и телесни одмор. Ма које молитвено правило да си изабрао (било дугачко, било кратко), изврши га са свом добросавесношћу. Дело Божије немој обављати са подељеним срцем, једну половину пружајући Богу, а другу телу. Ревност Господа Бога неће поднети твоје лукавство и твоје самосажаљевање. Он те ће предати ђаволу, који неће дати мира срцу твоме због пренебрегавања Онога који је истински покој твога срца. Он ће вазда чинити речено ради твоје користи, те да би задржавао своје срце у близини Божијој. Свака неискрена молитва удаљује срце од Бога и окреће га против самог човека. Напротив, свака искрена молитва човеково срце приближује Богу и чини га блиским Њему. Према томе, веруј реченоме, тј. да ћеш, уколико се ради телесног одмора пожуриш на молитви (да би пре одахнуо), изгубити и телесни и душевни одмор. О, са каквим се напорима, знојем и сузама постиже приближавање нашег срца Богу. И зар ћемо опет саму своју (немарну) молитву учинити средством удаљавања од Бога. Неће ли Бог узнегодовати? Њему је жао нас и наших ранијих напора. Стога Он и хоће да нас натера да се опет од свег срца целовито Њему обратимо. Он жели да свагда припадамо Њему.

 

ђакон Ненад Илић, Деловање у култури на пресеку Цркве и света

Манастир Вазнесење

На Православном богословском факултету у Београду, у организацији Филмско-телевизијске секције и Актива за научни подмладак факултета, предавање на тему „Деловање у култури на пресеку Цркве и света“ одржао је ђакон Ненад Илић. Црквени живот и црквену културу може створити само четврти свештенички чин – Народ Божији, закључио је ђакон Ненад Илић, а ово изузетно занимљиво предавање забележио је Марко Маленчић.

Радио Архиепископије београдско карловачке СЛОВО ЉУБВЕ, 16.5.2015.

овде преузми везу:

Збор зборила господа хришћанска – ђакон Ненад Илић: „Деловање у култури на пресеку Цркве и света“ 

Архиепископ охридски Јован, Слобода у затвору

   Управо је изашло друго издање књиге Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована „Слобода у затвору“, која је преведена на руски, као и на многе друге језике. Предговор овој књизи, који је  написао Његово Преосвештенство Епископ стобијски г. Давид, преносимо у наставку:

 

Манастир Никоље, Пренос моштију Светог оца Николаја, 22.5.2015.

                                         

                  протојереј-ставрофор Милун Костић

                 Црква Светог Саве, Лондон

                                         

        РАВАНИЧКО ПОЈАЊЕ

                            Манастир Вазнесење, Спасовдан, 2015.

Архимандрит Јован Крестјанкин, Писма духовног руковођења за савременог човека

   Беседа на празник Вазнесења Господњег

   У име Оца и Сина и Светога Духа!
   И ви и ја смо, љубљени моји пријатељи, још увек обузети осећањем највећег догађаја преславног Васкрсења Христовог.
   Јуче смо, последњи пут у овој години, слушали и својим устима изговарали свечана васкршња (пасхална) песмопојања. Данас већ празнујемо свечани догађај, који има огроман значај за нашу хришћанску Цркву, за васцели људски род. Црква нас данас подсећа на Вазнесење нашег Господа Исуса Христа на небо.
„Вазнео си се на Небеса, одакле си и сишао…“, пева данас света Црква, подвлачећи тиме величину нашег Спаситеља и Господа.
   Он је од почетка био на небесима и сишао је на земљу да спасе пропали људски род.
   Сишао је на земљу због љубави према нама. Окончавши Своје велико земаљско служење, Он се опет враћа Свом Оцу – тамо, где је и раније обитавао.
   „Одакле си и сишао…“ Циљ ваплоћења Сина Божијег био је да свету огласи божанствену истину, да људе усмери на пут покајања и спасења. Да људима подари избављење од вечне смрти.

 

Свештеник Милун Костић: Или јеси Србин, или ниси!

   март, 2014.

  Београд / Лондон – Свештеник Милун Костић, један од најугледнијих Срба, дугогодишњи старешина храма Светог Саве у Лондону, о расејању и Отаџбини.
   Србе на КиМ сви требамо несебично да помажемо, да нам то буде заповест. Стрпљење и упорност су нам сада веома потребни, као и онда када смо Божјом помоћу побеђивали непобедиве и када смо као народ из пепела васкрсавали – каже отац Милун Костић
Председник Србије би требало да подели сваком министру, посланику и службенику по једну књижицу св. владике Николаја са насловом „Не кради државу“
   Протојереј ставрофор, Милун Костић је био старешина храма Светог Саве у Лондону од 1977-2011, пре тога је десетак година био је на челу храма Св. Тројице у Мелбурну Аустралији. Речју, један је од угледнијих Срба дијаспоре. Отац Милун Костић рођен је 1946. у Биоски, код Ужица. Као веома образован теолог који је упоредо студирао и класичну филологију, мисионирио је више од пола века, и данас то ради. Иако у позним годинама и даље служи Богу и Роду. Годинама је организовао акције помоћи за отаџбину, српске културне сусрете у Лондону, иницирао различите програме за српску омладину. Како каже, српски живи, дише и сања. Говори и нашем расејању, летаргији у Матици, о историјској агонији кроз коју пролазимо.

о. Милун Костић, Манастир Никоље, 22.5.2015.

Слава манастира Жича

   Прво седиште Српске архиепископије, манастир Жича, прославио је, 21. маја 2015. г. храмовну славу, Вазнесење Господње, светим Евхаристијским сабрањем у древној жичкој светињи, којим је началствовао Епископ западноамерички Максим. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи жички Јустин и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и архимандрит Тихон, игуман студенички, свештеници и свештеномонаси Епархије жичке.

   У „Цркви Светог Спаса“ сабрао се многобројни верни народ из целе Епархије, као и гошће монахиње из манастира Ћелије Пиперске (Црна Гора), Ковиљ код Ивањице и Никоље Овчарско-кабларско, које је са радошћу дочекала игуманија Јелена и жичко сестринство.
У току светог богослужења Епископ жички Јустин, у чин свештеника, рукоположио је ђакона Бојана Сујића из Рашке.

   Беседом поводом данашњег празника обратио се владика Максим рекавши: “Данас, сабрани у овом храму, прослављамо празник узношења Христовог и нашег са Њим у сама недра Божанства јер је Христос равночастан Богу Оцу, Онај Који је исте части и истог божанства са Оцем, са чије десне стране седи у слави Његовој. Овај празник јесте, као и сваки други празник у нашој Православној Цркви, премошћење, спајање раздвојеног, премошћавање свих јазова. Тако да данас у јеванђељу слушамо о Христовом обедовању са апостолима и Његово обећање да ће Дух Свети доћи и бити са апостолима да испуњује Његово привидно одсуство. Зашто се Христос вазнео и где је Христос сада, питали су се први хришћани? Истовремено, одговор су налазили у свом богослужењу у којем су прослављали Њега, као оног Који седи са десне стране Оца. То је темељ нашег богослужења и нашег празновања“. Владика је још додао: „Христос је постао невидљив да га не би изгубили. Вазнео се да га апостоли и уопште, сви хришћани не би тражили и погађали где је. Да не би говорили ево га овде или ено га тамо. Насупрот томе, Он остави Духа Утешитеља који на спасоносан и реалан начин оприсутњује Христа и чини Га да буде са нама свагда и увек“.

   Након свечане Литије око храма, славски колач преломио је владика Атанасије, сабравши око себе мноштво деце у заједничкој радости данашњег свечаног празновања.

   извор: Епархија жичка