Божанствена Литургија, заиста какав сјај! Човјек је почаствован од стране Бога на тај начин да Он сам силази доле на земљу са својим анђелским редом сваки пут кад се служи Литургија, како би нахранио човека својим Пресветим Тијелом и Пречистом Крви! Јер Он нам је дао све. Има ли ишта физичко или духовно, пролазно или трајно, да нам није понуђено? Нема! Има ли ишта надмоћније од Његовог Пресветог Тела и Крви, што нам се свакодневно даје? Наравно да нема. Бог је дао човеку, који је пун земље и прашине, да служи Божанствену Литургију. Тако је непроцењива Божанска Љубав да чак њена најмања капљица превазилази било какву земаљску, физичку и секуларну љубав.
Грех Адама и Еве био је полазна тачка свих жалосних догађаја који су се појавили до данашњег дана и оних који ће се десити до краја времена. Непослушност, као сперма унутар Евине материце, родила је и пренела физичку и духовну смрт на цело човечанство. Јадна Ева, да ли је постојао начин у ком ће она видети да ће „делић секунде“ загриза јабуке изазвати такву буру, да тако несавладиво Свето Тројство има толику милост да једно лице Животодавног Тројства буде послано у свет да трпи, од стране дела руку Својих ударце, увреде, бичевање, пљување, као и свако друго мучење, да би Га на крају распели на Крст, као клетву! “Проклет сваки који виси на дрвету” (Гал. 3:13).
Слатки откуп нашег Исуса, светлост наших грешних душа, Његова страст и животодавно Васкрсење, се изнова дешава у свакој Божанственој Литургији кроз коју се преноси свака грешна душа. Огромна је заиста Исусова љубав према нама! Јер је Он узео нашу људску природу и био распет на Крсту, дарујући нам слободу и тиме бришући све наше дугове према нашем Небеском Оцу. И као наш љубљени брат Он нас удостојава насlеђивања које се састоји од бескрајних богатстава Свог Небеског Оца. И ако је у време када је Закон, који је постојао пре Христа, заклањао ствари, а крв волова и коза и телећа жар прочишћавали оне који су их уносили, колико више ће нас Христова Пресвета Крв изношењем из светог олтара светих Божијих цркава прочистити од греха и загрejати наше душе како би примили божанску љубав нашег преслатког Исуса. Јагње које је заклано ради нашег спасења ће нас опрати својом Пречистом Крвљу од наших прљавих грехова и дати нам вечни мир.
У сваком случају ми дугујемо себи да постанемо судионици ове небеске гозбе коју нам нуди предивно чудо светог олтара. Кад смо унутар цркве, онда би требали стајати у страху и ревности, јер су ту присутни наш Господ Исус Христос са својим светим анђелима. Они који су пажљиви и побожни испуњени су милошћу и благословом. Међутим они који су непажљиви су осуђени као недостојни.
Са једне стране, анђели служе Литургију, а са друге стране верни народ долази у цркву како би окусио Тело и Крв Христову – “Тело Христово примите, Источника Бесмртнога окусите” – како би живели у Христу уместо да пропаднемо у греху. Тако, “Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије; Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег” (1 Кор. 11:28-29). На пример, када неко жели да се појави пред царем он мора да се спрема данима у смислу општих припрема, чистоће, говора, манира, обичаја, итд., како би успио привући царево саосећање и, на овај начин, добити одобрење за жељени захтев. Иако не постоји поређење у погледу разлика када су два цара у питању, сваки верник би требао да се припреми прије Светог Причешћа како би добио божанску милост и опроштај. Они који се појављују пред световним царем су, у већини случаја, окићени злобом, ласкањем, претварањем као и преварама у циљу да добију оно што желе. Па ипак, хришћански верник који се појављује пред Царем над царевима, који заузврат пази на унутрашњост човека, мора бити украшен светости, понизности и чистоћом душе која је вреднија од изгубљеног блага.
Господ је створио своју Цркву на земљи као невесту, како би она посредовала за Његову децу. Он нам је оставио велику тајну Свете Евхаристије како би се очистили, постали свети и тако постали једно са Богом. Он нас је све позвао; неке у њиховом детињству, неке у средњим а неке у позним годинама. Пошто је Он добар, Он нас је скупио као што квочка окупља своје пилиће под крила, како би нас учинио судионицима свог божанског Краљевства. Њега ништа не одбија – ни чир, ни рана, ни болест, чак ни изобличење духовних појава које могу да карактеришу нашу душу. Као отац Он нас је прихватио, као мајка Он нас је подојио, и као лекар бесребреник Он се брине о нама и облачи нас у рухо усвајања, милостиво занемарујући тешки дуг наших преступа. Стога Му ми дугујемо бескрајну љубав и поштовање. Љубав би требала остати у срцу као животодавни извор, излијевајући даље изворе причасног вина и потоке божанске љубави.
Ми би требали бити учесници жртве закланог Јагњета што чешће можемо и док год смо слободни да то чинимо, стога што је Свето Причешће огромна помоћ вернику која му помаже да се бори са грехом. Такође ми требамо приступити овој божанској тајни у духу грижње савести, сломљеног срца и доброг осећаја за наше грехе. Велика је милост Бога Који благоизволи да би ушао у нас; не гнушајући се мноштва наших греха. Без обзира на то, због Његове бескрајне љубави и наклоности ми смо посвећени и на тај начин смо се удостојили да будемо деца Његова и наследници Његовог Краљевства. Стога, припремимо се чистом савешћу како би утврдили наша чула и у чедности хајде да заједно са светим апостолима одемо на Тајну Вечеру и будемо са нашим слатким Исусом, како би Он боравио са нама у векове векова.
Недостојан какав јесам, ја служим мом Господу. Свакодневно нудим Богу добровољно жртвовање, Јагњету Божијем, Безгрешном од Његовог Безгрешног Оца и Бога, како би Он могао бити милостив за ствари којима смо растужили Бога. Ми који смо изазвали бол и Који је жртвовао свог Јединородног Сина. Мој Боже, морао си дати свог љубљеног Сина ради нас! И ко смо ми да заслужимо ову крајњу жртву! “Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог” (Ром. 5:10). […]
Најнедостојнији од свих,
+ Отац Јефрем
Превод са енглеског Д. Р.
15 април 2015 год.
Извор: Искуства током Божанствене Литургије, Пиреј, Грчка 2008.
преузето: Манастир Лепавина
.jpg) |
| Старац Јефрем аризонски |
Слатки откуп нашег Исуса, светлост наших грешних душа, Његова страст и животодавно Васкрсење, се изнова дешава у свакој Божанственој Литургији кроз коју се преноси свака грешна душа. Огромна је заиста Исусова љубав према нама! Јер је Он узео нашу људску природу и био распет на Крсту, дарујући нам слободу и тиме бришући све наше дугове према нашем Небеском Оцу. И као наш љубљени брат Он нас удостојава насlеђивања које се састоји од бескрајних богатстава Свог Небеског Оца. И ако је у време када је Закон, који је постојао пре Христа, заклањао ствари, а крв волова и коза и телећа жар прочишћавали оне који су их уносили, колико више ће нас Христова Пресвета Крв изношењем из светог олтара светих Божијих цркава прочистити од греха и загрejати наше душе како би примили божанску љубав нашег преслатког Исуса. Јагње које је заклано ради нашег спасења ће нас опрати својом Пречистом Крвљу од наших прљавих грехова и дати нам вечни мир.
У сваком случају ми дугујемо себи да постанемо судионици ове небеске гозбе коју нам нуди предивно чудо светог олтара. Кад смо унутар цркве, онда би требали стајати у страху и ревности, јер су ту присутни наш Господ Исус Христос са својим светим анђелима. Они који су пажљиви и побожни испуњени су милошћу и благословом. Међутим они који су непажљиви су осуђени као недостојни.
Господ је створио своју Цркву на земљи као невесту, како би она посредовала за Његову децу. Он нам је оставио велику тајну Свете Евхаристије како би се очистили, постали свети и тако постали једно са Богом. Он нас је све позвао; неке у њиховом детињству, неке у средњим а неке у позним годинама. Пошто је Он добар, Он нас је скупио као што квочка окупља своје пилиће под крила, како би нас учинио судионицима свог божанског Краљевства. Њега ништа не одбија – ни чир, ни рана, ни болест, чак ни изобличење духовних појава које могу да карактеришу нашу душу. Као отац Он нас је прихватио, као мајка Он нас је подојио, и као лекар бесребреник Он се брине о нама и облачи нас у рухо усвајања, милостиво занемарујући тешки дуг наших преступа. Стога Му ми дугујемо бескрајну љубав и поштовање. Љубав би требала остати у срцу као животодавни извор, излијевајући даље изворе причасног вина и потоке божанске љубави.
Ми би требали бити учесници жртве закланог Јагњета што чешће можемо и док год смо слободни да то чинимо, стога што је Свето Причешће огромна помоћ вернику која му помаже да се бори са грехом. Такође ми требамо приступити овој божанској тајни у духу грижње савести, сломљеног срца и доброг осећаја за наше грехе. Велика је милост Бога Који благоизволи да би ушао у нас; не гнушајући се мноштва наших греха. Без обзира на то, због Његове бескрајне љубави и наклоности ми смо посвећени и на тај начин смо се удостојили да будемо деца Његова и наследници Његовог Краљевства. Стога, припремимо се чистом савешћу како би утврдили наша чула и у чедности хајде да заједно са светим апостолима одемо на Тајну Вечеру и будемо са нашим слатким Исусом, како би Он боравио са нама у векове векова.
Недостојан какав јесам, ја служим мом Господу. Свакодневно нудим Богу добровољно жртвовање, Јагњету Божијем, Безгрешном од Његовог Безгрешног Оца и Бога, како би Он могао бити милостив за ствари којима смо растужили Бога. Ми који смо изазвали бол и Који је жртвовао свог Јединородног Сина. Мој Боже, морао си дати свог љубљеног Сина ради нас! И ко смо ми да заслужимо ову крајњу жртву! “Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог” (Ром. 5:10). […]
Најнедостојнији од свих,
+ Отац Јефрем
Превод са енглеског Д. Р.
15 април 2015 год.
Извор: Искуства током Божанствене Литургије, Пиреј, Грчка 2008.
преузето: Манастир Лепавина
Нема коментара:
Постави коментар