ПОНЕДЕЉАК
Господ Исус Христос је винова лоза, а Хришћани су гране и изданци. Ми се на Њега накалемљујемо вером и плод приносимо животом по вери. Отац Небесни је виноградар, који води бригy о лози. Он одсеца грану која не доноси плода, тј. верује, али не живи по вери. Ону, пак, која доноси плод, тј. која не само верује, него се труди по вери и да живи - Он одржава. Њој Бог на сваки начин помаже да се богати добрим делима, која су плодови вере. Нека по том закону Божијег деловања на нас свако уреди свој живот, увек се сећајући да без Господа ништа не можемо чинити. Њему припадај у свакој тешкоћи. Име Његово пресвето и пресладосно нека се неодступно налази у твом уму, срцу и на твом језику.
УТОРАК
А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину (Јн.16, 13). Зашто се у логикама не спомиње овај извор сазнања? Не треба се чудити што се он не спомиње у незнабожачким логикама. Међутим, зашто га нема ни у хришћанским? Зар Хришћанин треба да престане да буде Хришћанин и да заборави на сва верна и несумњива обећања која су му дата кад почне да се служи својим умом? О гледању и слушању се много пише. Довољно се објашњава и поступак уопштавања и закључивања из виђеног и слушаног. Међутим, како одгонетнути значење свега остављено је на вољу досетљивости ученика логике. Зашто да му се не скрене пажња: "Имаш обећања Духа истине; Њему следи; Њиме се решава значење свега постојећег, јер је Бог извор његовог бића"? Зар се због тог заборава нису све данашње књиге напуниле досеткама (о свету Божијем) и претпоставке се тако расплодиле? Није тешко видети да су оне плод дечје уобразиље.
СРЕДА
Господ је пред страдање говорио светим апостолима: Још мало и нећете ме видети, и опет мало и угледаћете ме (Јн.16,19). Страдања Господња и Његова смрт тако су поразили свете апостоле да су се очи њиховог ума помрачиле и они престали да Господа гледају као Господа. Светлост се сакрила и они су седели у горкој и мучној тами. Но, ту таму је развејала светлост Васкрсења Христовог, и они су опет угледали Господа. Тако је своје речи објаснио сам Господ: Ви ћете заплакати, говорио је Он, и заридати, а свет ће се радовати, и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост (Јн.16,20). Говоре да и свака душа на путу ка савршенству доживљава сличну тешкоћу. Тама је са свих страна окружује и она не зна где да се дене. Међутим, долази Господ и жалост се претвара у радост. Слично томе - и жена мора да се помучи пре него што донесе на свет новог човека. Зар одатле не треба извести закључак: ко то није искусио, још се није родио као прави Хришћанин!
ЧЕТВРТАК
Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам (Јн.16,23), рекао је Господ. Он је то нагласио: Заиста, заиста вам кажем. Како треба да се стидимо што не умемо да користимо такво нелажно обећање! Но, кад бисмо се само стидели. Напротив, сенка се надноси и над само обећање: оно изгледа сувише велико и неиспуњиво. Не, узрок је у нама, и углавном у томе што се не осећамо верним слугама Христовим, те нам савест не даје да очекујемо било какву милост од Господа. Бива чак и да понеко двоједушно прибегава молитви. Тражећи нешто од Бога, он успут у својој молитви помене жељено једном или двапут, и затим одустаје, говорећи: "Бог не слуша". Тражећи, међутим, нешто посебно у молитви, треба да смо упорни и неуморни, слично удовици која је својим досађивањем и неправедног судију натерала да поступи по њеном тражењу. Тражећи нешто у молитви, прави молитвеници са молитвом сједињују пост, бдење, лишавања сваке врсте и свако добро дело. При томе, они траже месецима, па и годинама, а не један дан или два. Стога и добијају. Ако желите да имате успех у молитви, њима подражавајте.
ПЕТАК
Као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду... ја у њима и ти у мени (Јн.17,21-23). Ето златног ланца који нас везује за Божанство. Ми смо отпали, али је устао Посредник који је једно са Богом Оцем и постао једно са нама. Постајући једно с Њим, ми се сједињујемо с Њим и, кроз Њега, с Богом Оцем. Слава безграничној милости Твојој према нама Триипостасни Боже, који си благоволео ца устројиш за нас тако светао пут ка обожењу! Високо нас је подигао Господ. Не одричи се тога доброчинства, исповедај милост и хвали неизрециву благост! Одричући се такве висине ти мислиш да се смираваш, а у ствари показујеш грубу неблагодарност и небригу према високом дару. Знај да средине нема: или све или ништа. Ако нећеш висину, остаћеш у горком понижењу, и времено и вечно.
СУБОТА
Нека се нико не разлењи да помене своје родитеље. Међутим, треба помињати и све православне Хришћане, и не само у овај дан, него у свако време и на свакој молитви. И сами ћемо тамо бити и требаће нам тада таква молитва као бедноме кора хлеба и чаша воде. Сети се да је молитва о преминулима снажна својом општошћу - тиме што се узноси од стране целе Цркве. Црква дише молитвом. У природном поретку при бременитости дише мајка, а сила дисања прелази и на дете. Тако и у благодатном поретку ствари - Црква дише општом молитвом свих, а сила молитве прелази и на усопше који се налазе у недрима Цркве. Јер, она се састоји из живих и мртвих, из оних који војују и оних који су у слави. Не олењи се да на свакој молитви помињеш све отишле оце и бпаћy нашу. Нека то буде твоја милостиња за њих...
НЕДЕЉА СВЕТЕ ПЕДЕСЕТНИЦЕ
Свршила се икономија кашег спасења! Дејства свих Лица Пресвете Тројице у овом делу су од сада ступила на снагу. Што је благоволео Бог Отац, што је у себи испунио Син Божији - сада је Дух Свети сишао да удели верујућима. Јер, спасење наше је по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа (1.Пт.1,2). Тога ради се и крштавамо у име Оца и Сина и Светога Духа, обавезујући се да држимо све што нам је заповедио Господ (Мт.28,19-20). Они који не исповедају Пресвету Тројицу, не могу имати удела у спасоносним дејствима Њених Лица, и стога - ни спасење не могу стећи. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуш(т)ној и нераздељној, која нам је предала исповедање о себи! "Оче Сведржитељу, Слове и Душе, у трима Ипостасима пресуштаствено и пребожанствено сједињавајуће јестаство, у Тебе се крстисмо и Тебе благосиљамо у све векове".
извор: Светосавље
Господ Исус Христос је винова лоза, а Хришћани су гране и изданци. Ми се на Њега накалемљујемо вером и плод приносимо животом по вери. Отац Небесни је виноградар, који води бригy о лози. Он одсеца грану која не доноси плода, тј. верује, али не живи по вери. Ону, пак, која доноси плод, тј. која не само верује, него се труди по вери и да живи - Он одржава. Њој Бог на сваки начин помаже да се богати добрим делима, која су плодови вере. Нека по том закону Божијег деловања на нас свако уреди свој живот, увек се сећајући да без Господа ништа не можемо чинити. Њему припадај у свакој тешкоћи. Име Његово пресвето и пресладосно нека се неодступно налази у твом уму, срцу и на твом језику.
 |
| Света Гора |
УТОРАК
А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину (Јн.16, 13). Зашто се у логикама не спомиње овај извор сазнања? Не треба се чудити што се он не спомиње у незнабожачким логикама. Међутим, зашто га нема ни у хришћанским? Зар Хришћанин треба да престане да буде Хришћанин и да заборави на сва верна и несумњива обећања која су му дата кад почне да се служи својим умом? О гледању и слушању се много пише. Довољно се објашњава и поступак уопштавања и закључивања из виђеног и слушаног. Међутим, како одгонетнути значење свега остављено је на вољу досетљивости ученика логике. Зашто да му се не скрене пажња: "Имаш обећања Духа истине; Њему следи; Њиме се решава значење свега постојећег, јер је Бог извор његовог бића"? Зар се због тог заборава нису све данашње књиге напуниле досеткама (о свету Божијем) и претпоставке се тако расплодиле? Није тешко видети да су оне плод дечје уобразиље.
СРЕДА
Господ је пред страдање говорио светим апостолима: Још мало и нећете ме видети, и опет мало и угледаћете ме (Јн.16,19). Страдања Господња и Његова смрт тако су поразили свете апостоле да су се очи њиховог ума помрачиле и они престали да Господа гледају као Господа. Светлост се сакрила и они су седели у горкој и мучној тами. Но, ту таму је развејала светлост Васкрсења Христовог, и они су опет угледали Господа. Тако је своје речи објаснио сам Господ: Ви ћете заплакати, говорио је Он, и заридати, а свет ће се радовати, и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост (Јн.16,20). Говоре да и свака душа на путу ка савршенству доживљава сличну тешкоћу. Тама је са свих страна окружује и она не зна где да се дене. Међутим, долази Господ и жалост се претвара у радост. Слично томе - и жена мора да се помучи пре него што донесе на свет новог човека. Зар одатле не треба извести закључак: ко то није искусио, још се није родио као прави Хришћанин!
ЧЕТВРТАК
Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам (Јн.16,23), рекао је Господ. Он је то нагласио: Заиста, заиста вам кажем. Како треба да се стидимо што не умемо да користимо такво нелажно обећање! Но, кад бисмо се само стидели. Напротив, сенка се надноси и над само обећање: оно изгледа сувише велико и неиспуњиво. Не, узрок је у нама, и углавном у томе што се не осећамо верним слугама Христовим, те нам савест не даје да очекујемо било какву милост од Господа. Бива чак и да понеко двоједушно прибегава молитви. Тражећи нешто од Бога, он успут у својој молитви помене жељено једном или двапут, и затим одустаје, говорећи: "Бог не слуша". Тражећи, међутим, нешто посебно у молитви, треба да смо упорни и неуморни, слично удовици која је својим досађивањем и неправедног судију натерала да поступи по њеном тражењу. Тражећи нешто у молитви, прави молитвеници са молитвом сједињују пост, бдење, лишавања сваке врсте и свако добро дело. При томе, они траже месецима, па и годинама, а не један дан или два. Стога и добијају. Ако желите да имате успех у молитви, њима подражавајте.
ПЕТАК
Као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду... ја у њима и ти у мени (Јн.17,21-23). Ето златног ланца који нас везује за Божанство. Ми смо отпали, али је устао Посредник који је једно са Богом Оцем и постао једно са нама. Постајући једно с Њим, ми се сједињујемо с Њим и, кроз Њега, с Богом Оцем. Слава безграничној милости Твојој према нама Триипостасни Боже, који си благоволео ца устројиш за нас тако светао пут ка обожењу! Високо нас је подигао Господ. Не одричи се тога доброчинства, исповедај милост и хвали неизрециву благост! Одричући се такве висине ти мислиш да се смираваш, а у ствари показујеш грубу неблагодарност и небригу према високом дару. Знај да средине нема: или све или ништа. Ако нећеш висину, остаћеш у горком понижењу, и времено и вечно.
СУБОТА
Нека се нико не разлењи да помене своје родитеље. Међутим, треба помињати и све православне Хришћане, и не само у овај дан, него у свако време и на свакој молитви. И сами ћемо тамо бити и требаће нам тада таква молитва као бедноме кора хлеба и чаша воде. Сети се да је молитва о преминулима снажна својом општошћу - тиме што се узноси од стране целе Цркве. Црква дише молитвом. У природном поретку при бременитости дише мајка, а сила дисања прелази и на дете. Тако и у благодатном поретку ствари - Црква дише општом молитвом свих, а сила молитве прелази и на усопше који се налазе у недрима Цркве. Јер, она се састоји из живих и мртвих, из оних који војују и оних који су у слави. Не олењи се да на свакој молитви помињеш све отишле оце и бпаћy нашу. Нека то буде твоја милостиња за њих...
НЕДЕЉА СВЕТЕ ПЕДЕСЕТНИЦЕ
Свршила се икономија кашег спасења! Дејства свих Лица Пресвете Тројице у овом делу су од сада ступила на снагу. Што је благоволео Бог Отац, што је у себи испунио Син Божији - сада је Дух Свети сишао да удели верујућима. Јер, спасење наше је по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа (1.Пт.1,2). Тога ради се и крштавамо у име Оца и Сина и Светога Духа, обавезујући се да држимо све што нам је заповедио Господ (Мт.28,19-20). Они који не исповедају Пресвету Тројицу, не могу имати удела у спасоносним дејствима Њених Лица, и стога - ни спасење не могу стећи. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуш(т)ној и нераздељној, која нам је предала исповедање о себи! "Оче Сведржитељу, Слове и Душе, у трима Ипостасима пресуштаствено и пребожанствено сједињавајуће јестаство, у Тебе се крстисмо и Тебе благосиљамо у све векове".
извор: Светосавље
Нема коментара:
Постави коментар