Translate

12. мај 2015.

ВАСИЛИЈЕ СВЕТИ, ПОНОСЕ МОНАХА

   Да нема манастира и цркава благодатно расејаних по свим српским земљама (и на местима где живе православни Срби), ми не бисмо имали оно најважније, свима нам неопходно упориште и стајну тачку ослонца за живот вредан нашег труда и свих мука које у њему трпимо и проживљавамо.
   То су наши духовни завичајни пејзажи, ова прелепа места у чијем центру се налазе куполе, звоници и торњеви Студенице, Жиче, Милешеве, Сопоћана, Високих Дечана, Грачанице, Пећке Патријаршије, Лелића и Ћелија, фрушкогорских и светогорских манастира, храмова Овчарско-кабларске клисуре и свих других цркава, капела, олтара... наше праве Отаџбине, у златном пресеку земаљске и оне небеске (Свете) Србије.
   Са њима смо неуништиви и непобедиви, само ако будемо умели да препознамо снагу и значај свих тих чврстих бедема вере (наших духовних тврђава на чијим гранитним зидовима се ломе и руше све амбиције српских и Божијих непријатеља.

   Драгослав Бокан

Нема коментара:

Постави коментар