Епископ брегалнички Г. Марко(Кимев), СВЕДОЧЕЊЕ ХРИШЋАНСКЕ ВЕРЕ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

април, 2015.

Манастир Вазнесење

   Сваки сведок Христа у овом свету је мученик

   Превод грчке речи „мартирос“ на српском гласи сведок и мученик. Дакле, у језику братског нам православног народа ова два појма су нераскидиво везана. Када се начини пресек хришћанске историје, сагледају и зброје сви страдалници у име Христово, да се закључити да је сведочење вере Спаситељеве синоним за мучеништво у овоме свету. Тако је и данас, будући да је свет видно одвојен од Бога. Ми нисмо непосредни Христови сведоци, али нам је вера предата преко апостола и бројних светитеља и проповедника кроз векове. Улогу сведока добијамо крштењем. По својој слободи, можемо је се и одрећи. Господ Христос је први мученик. Својим страдањем трасирао је пут свима који желе да сведоче истину. Тим путем непоколебљиво ходили су Хришћани првих векова, прогоњени од незнабожачких императора, као и бројни страдалници током два миленијума трајања Хришћанства. Није лако бити Хришћанин у овом свету, али није ни безнадежно, рекао је Епископ брегалнички Г. Марко (Кимев) на трибини „Сведочење хришћанске вере у савременом свету“, коју је приредила Светосавска омладинска заједница у конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву.

- Осећам се недостојним да говорим о савременом сведочењу хришћанске вере овде у Ваљеву, где су мошти Светог Владике Николаја и Аве Јустина, сведока и светитеља Христових новог доба... На путу сведочења Христа чека нас страдање, али и васкрсење. Зато, треба да се трудимо колико можемо, а Господ је ту да нас подигне кад клонемо. Да понесе наш крст и помогне нам да стигнемо до Царства небеског. Иако нису пострадали, Владика Николај и Ава Јустин су исповедали веру и оставили нам сјајна дела да нам буду светли путокази у овом мрачном свету- део је казивања Владике Марка.

Откако је позитивно одговорио на апел блаженопочившег Патријарха српског Павла и ступио у канонско јединство са Српском Православном Црквом, јуна 2002. године, Архиепископ охридски др Јован (Вранишковски) непрестано је био изложен прогонима македонских власти. Готово половину времена канонског јединства провео је у притворској јединици и казнионици злогласног казамата Идризово у Скопљу. Важио је за духовног великана, а медији су га преко ноћи направили криминалцем, оптужујући га за ширење расне и верске мржње, проневере и „намере да проневери новац“(!?). У нељудским условима, годинама је робијао. Здравље му је пропадало, а никада се није жалио.

- Са својих 35 година, понео је тежак крст не би ли се излечио дугогодишњи раскол у македонској Цркви. Имао је велику веру, а крепиле су га и молитве браће у Господу широм света. Издржао је и својим сведочењем праве вере привукао многе људе. Нажалост, неки су га поклекавши пред притисцима напустили. Оно што је Архиепископ Јован урадио за Цркву не може се мерити ни са чим, сем са ранохришћанским светитељима. Прогони су били страховити, тражили смо правне заштите, са њим били осуђивани на условне казне... За народ у Македонији било је нормално да буде у расколу. Наравно, за Господа није и пронашао је у личности Владике Јована истинитог сведока вере Христове- сећања су Епископа Марка на тешке дане страдања духовног му оца, који се однедавно налази на слободи и опоравку у Русији.

Нажалост, у данашње време имамо и бруталније видове страдања за Господа Христа, попут оних на Блиском истоку. Наиме, судбина Митрополита Алепа Г. Павла (Антиохијска патријаршија), који је киднапован пре две године на граници Сирије и Турске, још увек је непозната. Његов ђакон је том приликом убијен. На нама је да се молимо за њега, као и за све мученике и исповеднике који су данас на бранику хришћанске вере, сматра Владика брегалнички Г. Марко.

Дечји црквени хор „Бели анђео“ при Храму Васкрсења Христовог,а под руководством музичког педагога Владимира Флорјанчића и теолога Владимира Ракића песмама је подсетио на Кнеза Лазара и косовске мученике, чија је крв семе новим хришћанским изданцима међу Србима.

Епископ ваљевски Г. Милутин заблагодарио је Владики Марку на доласку у Ваљево у дану подизања крста покрај саборног градског храма, у част јубилеја велике хришћанске победе.

- Владика Марко је диван човек, пун смирења и доброте. Мени је пријатно да се дружим с њим и свом браћом из Охридске архиепископије. Њихова сведочења доказују да ово време није наклоњено Цркви. Нема веће муке за монаха, него да му неко скине мантију. Она је штит, риза Мати Божје. Замислите како је било тешко Владики Јовану...- рекао је Владика Милутин, упутивши му позив да 14. јуна ове године дође у манастир Ћелије да заједно одслуже Свету Литургију крај кивота Светог Аве Јустина. За нас, видети лице Владике Јована, биће велико окрепљење. Свим епископима, који буду служили тога дана у ћелијској обитељи, биће дариване честице моштију Светог Аве Јустина.

Ј. Ј.
извор: Епархија ваљевска