Од 22. марта до 14. јуна у Музеју икона у Реклингхаузену одржава се изложба под називом „Чудо светлости“. Реч је о великој изложби бугарских икона из Варне.
Музеј у Реклингхаузену представља 40 бугарских икона насталих између 17. и 19. века. Реч је о делима раскошних боја, а неке од њих и у великим форматима. Иконе настале у Бугарској, како објашњавају кустоси изложбе, карактеришу типичне представе Исуса, Богородице и различитих светаца.
„Свети Ћирило и Методије", 19. век
Ова икона насликана је 1864. године и носи потпис Анастаса Кјерклијсијског. „Бугарски зографи често су сликали словенске апостоле Ћирила и Методија“, каже кустоскиња музеја у Рекингхаузену др Ева Хаушајн-Барч. „Они су први користили словенске језике за црквене литургије и поставили основу словенске азбуке – глагољице. Ћирило и Методије подстакли су покрштавање словенских народа.“
„Постање света“, 19. век
Призори „Постања света“ потичу из школе Захарија Цањува и Кјанча Иванчова. Организатори изложбе у Реклингхаузен наводе да је Бугарска била прва словенска земља која је примила хришц́анство. Већ током прелаза из деветог у десети век, у Бугарској настају важни иконописачки центри. Средњовековни бугарски иконописци придржавају се византијске традиције.
„Свети пророк Илија“, 19. век
Ова икона Захарија Цањува из 1856. године припада Тревненској уметничкој школи. Што се тиче актуелне изложбе у немачком Музеју икона, др Ева Хауштајн-Барч каже да је идеја о изложби бугарских икона потекла од града-партнера Реклингхаузена – холандској града Дордрехта, који је уз бугарску Варну, и суорганизатор изложбе.
„Света Марина“, 18. век
Аутор ове иконе из друге половине 18. века је зограф Вионос. Развој бугарске иконографије на прелазу из 18. у 19. века повезан је са постепеним одустајањем од аскетизма, и тежњом за више живих слика. Значајну улогу на бугарским иконама из тог периода игра пејзаж у позадини.
„Свети Јосиф и Христос, син Божији“, 19. век
Ово је икона из 1850. непознатог аутора. Бугарски иконописци у својим радовима током 19. века користе интензивне и ведре боје у комбинацији са призорима из свакодневног живота. Њихов стил је под утицајем западне уметности, нарочито барока. То нарочито постаје очигледно ако се посматра пластичност лица на иконама.
„Света Богородица“, 19. век
Ово је икона из прве половине 19. Века, чији је аутор Кјанчо Ивачов. Кустоскиња Ева Хауштајн-Барч каже: „Веома ми се допада ова икона са њеним предивним, резбареним рамом. Бугарски дуборез је на веома високом нивоу. Због свега тога смо ову икону изабрали за нашу изложбу“.
„Вазнесење Христово“, 16. век
Ова икона датира с краја 16. или почетка 17. века. Иначе, кустос изложбе у Реклингхаузену са бугарске стране и састављач каталога „Иконе Реклингхаузена и Варне“ из 2014. године је Константин Угринов.
"Јерусалимска икона“, анонимни сликар, 1859. година
Бугарске иконе се по стилу уочљиво разликују од руских и грчких. То нарочито важи за иконе из 19. века. Кустоскиња Ева Хауштајн-Барч напомиње да су, после 500 година владавине Османлија, Бугари тада поново почели да откривају свој идентитет.
Археолошки музеј у Варни
Музеј у Варни основали су 1887. године браћа Карел и Херман Шкорпил. У њему се чува најстарије обрађено злато на свету из Варнанске некрополе које датира из 4200-4600 године пре нове ере. Иконе које су изложене до 14. јуна у Реклингхаузену, део су сталне поставке Музеја у Варни.
извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Музеј у Реклингхаузену представља 40 бугарских икона насталих између 17. и 19. века. Реч је о делима раскошних боја, а неке од њих и у великим форматима. Иконе настале у Бугарској, како објашњавају кустоси изложбе, карактеришу типичне представе Исуса, Богородице и различитих светаца.
„Свети Ћирило и Методије", 19. век
Ова икона насликана је 1864. године и носи потпис Анастаса Кјерклијсијског. „Бугарски зографи често су сликали словенске апостоле Ћирила и Методија“, каже кустоскиња музеја у Рекингхаузену др Ева Хаушајн-Барч. „Они су први користили словенске језике за црквене литургије и поставили основу словенске азбуке – глагољице. Ћирило и Методије подстакли су покрштавање словенских народа.“
„Постање света“, 19. век
Призори „Постања света“ потичу из школе Захарија Цањува и Кјанча Иванчова. Организатори изложбе у Реклингхаузен наводе да је Бугарска била прва словенска земља која је примила хришц́анство. Већ током прелаза из деветог у десети век, у Бугарској настају важни иконописачки центри. Средњовековни бугарски иконописци придржавају се византијске традиције.
Ова икона Захарија Цањува из 1856. године припада Тревненској уметничкој школи. Што се тиче актуелне изложбе у немачком Музеју икона, др Ева Хауштајн-Барч каже да је идеја о изложби бугарских икона потекла од града-партнера Реклингхаузена – холандској града Дордрехта, који је уз бугарску Варну, и суорганизатор изложбе.
Аутор ове иконе из друге половине 18. века је зограф Вионос. Развој бугарске иконографије на прелазу из 18. у 19. века повезан је са постепеним одустајањем од аскетизма, и тежњом за више живих слика. Значајну улогу на бугарским иконама из тог периода игра пејзаж у позадини.
Ово је икона из 1850. непознатог аутора. Бугарски иконописци у својим радовима током 19. века користе интензивне и ведре боје у комбинацији са призорима из свакодневног живота. Њихов стил је под утицајем западне уметности, нарочито барока. То нарочито постаје очигледно ако се посматра пластичност лица на иконама.
Ово је икона из прве половине 19. Века, чији је аутор Кјанчо Ивачов. Кустоскиња Ева Хауштајн-Барч каже: „Веома ми се допада ова икона са њеним предивним, резбареним рамом. Бугарски дуборез је на веома високом нивоу. Због свега тога смо ову икону изабрали за нашу изложбу“.
Ова икона датира с краја 16. или почетка 17. века. Иначе, кустос изложбе у Реклингхаузену са бугарске стране и састављач каталога „Иконе Реклингхаузена и Варне“ из 2014. године је Константин Угринов.
Бугарске иконе се по стилу уочљиво разликују од руских и грчких. То нарочито важи за иконе из 19. века. Кустоскиња Ева Хауштајн-Барч напомиње да су, после 500 година владавине Османлија, Бугари тада поново почели да откривају свој идентитет.
Музеј у Варни основали су 1887. године браћа Карел и Херман Шкорпил. У њему се чува најстарије обрађено злато на свету из Варнанске некрополе које датира из 4200-4600 године пре нове ере. Иконе које су изложене до 14. јуна у Реклингхаузену, део су сталне поставке Музеја у Варни.
извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Нема коментара:
Постави коментар