ПОНЕДЕЉАК
Када је Господ изрекао учење о Тајни Тела и Крви, полажући је као неопходан услов за општење са Њим и чинећи је извором истинског живота, многи од ученика Његових отидоше натраг и више не иђаху с њим (Јн.6,66). Њима је изгледало сувише чудесно такво дело безграничне милости Божије. Нерасположење према чудесноме их је и одбило од Господа. Господ је то видео, али није могао да умањи или замени оно што је чудесно, премда је био спреман и да се разапне за спасење свих. Толико је оно било неопходно у икономији нашег спасења! Он их је са жаљењем оставио да иду од Њега у таму неверја и погибао. И изабраној дванаесторици Он је тим поводом рекао: Да нећете и ви да одете, показујући готовост да и њих пусти, уколико се не приклоне пред чудесношћу. Одатле произилази да бежати од чудесног значи бежати од Господа и Спаситеља, те да онај који се одвраћа од чудесног иде у погибао. Нека обрате пажњу на то они који се ужасавају при самом помену чудесног! Јер, и они ће срести чудо коме више неће моћи да противурече: смрт и по смрти Суд. Но, да ли ће им тада то непротивречење послужити на спасење - једини Бог зна.
ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА |
УТОРАК
Не може вас свет мрзети; а мене мрзи јер ја сведочим о њему да су дела његова зла (Јн.7,7). Господ не говори ученицима, будући да је њима касније прорекао да ће и њих свет омрзети и гонити пошто их је Он изабрао од света. Због тога осмотрите на оно шта свет мрзи и знаћете где је Христов удео. На оно што је Христово, што је најближе Њему и најсаобразније са Његовим Духом свет највише устаје. То је спољашњи указатељ. Међутим, за спољашње [људе] и то је довољно. Опет, свет не делује сам, него га на дела његова подстиче његов кнез - сатана. Његова дела је, међутим, разрушио Господ и продужује да их руши у верујућим и преко верујућих. Самом Господу он ништа не може учинити. Стога он своју јарост обраћа на верујуће у Њега. Пакостећи њима, он хоће да напакости Господу. Он не делује непосредно, него преко свог оруђа - света. То не значи да је он снажан. Не бојте се њега, него се, напротив, храбрите јер је Господ победио свет и његовог кнеза. Он не може ништа учинити ономе ко му се сам не подаје.
СРЕДА
На "Преполовљење" [Педесетице] чујемо Господа где позива: Ко је жедан нека дође мени и пије. Ако је тако, онда пођимо сви к Њему. Свако ће код Њега утолити своју жеђ, ма чега да је жедан, наравно, уколико предмет његове жеђи није противан Господњем Духу. Који је жедан знања нека иде ка Господу, јер је Он јединствена светлост која истински просвећује сваког човека. Ко је жедан очишћења од грехова и умирења савести која га пече, нека иде ка Господу, јер је Он подигао све грехе света на Крст и раздрао обвезницу њихову. Жедни мира у срцу - нека иду ка Господу: Он је скривница због које човек заборавља на сва лишавања и презире сва богатства. [Човек је тада спреман све да остави] само да би Њега Јединог стекао. Коме је потребна снага - у Њему је свака сила; ко тражи славу - код Њега је слава надсветска; ко слободу - Он је Дародавац истинске слободе. Он ће да реши све наше недоумице, да растргне окове страсти, да развеје све туге и жалости, да надвлада све препреке, сва искушења и замке вражје, и да управи пут наш ка духовном животу. Пођимо зато сви ка Господу!
ЧЕТВРТАК
Ја сам светлост свету, говори Господ, ко иде за мном неће ходати у тами него ће имати светлост живота (Јн.8,12). Према томе, ко одводи од Господа - одводи од светлости и води у таму. Због тога је он прави "опскурант" [мрачњак]. Теби је познато шта захтева Христово учење. Стога се не бој назвати мрачњаком онога ко предлаже мисли које су му противне - то је његово право име. Господ учи да је Бог један по природи, а Тројичан по Лицима - то је зрак натприродне светлости истине. Ко проповеда супротно томе, води од светлости у таму и јесте мрачњак. Господ учи да Триипостасни Бог промишља о свету који је створио речју својом - то је божанствена светлост истине. Ко другачије проповеда одводи у безутешну таму и јесте мрачњак. Господ учи да је Бог човека створио по свом образу и подобију, одредивши му да живи у рају. Када је, пак, сагрешио, човек је праведно изгнан из раја да живи на овој земљи пуној жалости и тешкоћа. Ипак, Бог се није до краја прогневио на њега, него је благоволео да му устроји спасење кроз крсну смрт која просветљује мрак нарави који лежи на нашој души. Ко проповеда другачије - води у таму и јесте мрачњак. Господ учи: веруј и, примивши силу благодати кроз Божанствене Тајне, живи по заповестима и спашћеш се - то је јединствени начин да светлост Божија уђе у нас и начини нас просвећенима. Ко учи противно - хоће да нас задржи у помрачености и због тога је мрачњак. Господ учи: Уђите на уска врата строгог, самоодречног живота - то је јединствени пут ка светлости. Ко, пак, води на широки пут самоугађања - одводи у таму и јесте мрачњак. Господ учи: сећај се краја, тј. смрти, Суда, ада, раја - то је светлост која осветљава нашу будућност. Ко учи да је смрт крај свему - навлачи таму на наш удео и због тога је мрачњак. Љубитељи светлости, научите се по овоме распознавати таму и уклањајте се од ње.
ПЕТАК
Питали су Господа: Ко си ти? Он је одговорио: Почетак (Јн. 8,25). Он је напред, а за Њим иду свети апостоли, а за апостолима пастири и учитељи и сва Црква Христова. Просудите сада ко су прави претходници. Због тога што за њима тако дуго иду многи, и још ће ићи, они не престају да су претходници јер су још увек испред, а сви други су у реду за њима. Према томе, ми Хришћани имамо претходнике. Ко, пак, покушава да постави нове претходнике, очигледно намерава да их предложи као претходнике који воде у супротном смеру, тј. на путу који води на дно адово. Томе се нема шта додати. Чувајте се. Јер, ко би самом себи био непријатељ? Само се постарајте да на прави начин разумете што вам се говори и чврсто се држите сазнате Христове истине. Њих, пак, нека, нек тврде своје.
СУБОТА
Господ је рекао: Ако вас Син ослободи, заиста ћете бити слободни (Јн.8,36). Ето, где је слобода! Ум је свезан везама незнања, заблуде, сујеверја, недоумица. Он се бори, али не може да се пробије и да их се ослободи. Прилепи се за Господа и Он ће просветити твоју таму и растргнути све везе у којима се мучи твој ум. Вољу вежу страсти и не дају јој места да делује. Она се трза као да је везана по рукама и ногама, и не може да се истргне. Стога се прилепи уз Господа и Он ће ти дати Сампсонову силу и растргнути све везе неправде које те везују. Срце притиска стална узнемиреност и не да му одмора. Међутим, прилепи се за Господа и Он ће те успокојити, те ћеш бити миран у себи и све ћеш око себе да гледаш светло, без саплитања и сметњи, ходећи са Господом кроз мрак и таму овог живота ка свеблаженој, потпуној радости и вечним просторима.
НЕДЕЉА САМАРЈАНКЕ
Спаситељ је у граду Самарјанке провео два дана. Тада су јој њени суграђани рекли: Сад не верујемо више због твога казивања јер сами... знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос (Јн. 4,42). И код свих је тако. Најпре се спољашњом речју људи призивају Господу, или, како је то сада код нас (православних) - путем рођења. Међутим, када на делу окуси шта је живот у Господу, човек се већ Господа држи због унутрашњег сједињења са Њим, а не због спољашње припадности хришћанској заједници. Сви који се рађају у хришћанским заједницама управо то треба да поставе себи за закон, тј. да се не ограничавају само спољашњим припадањем Господу, него да се побрину да се унутрашње са Њим сједине, како би затим стално у себи имати осведочење да стаје у истини. А шта је за то потребно? Потребно је у себи оваплотити Христову истину. Истина Христова је обнављање палога. И тако, обнови старог човека који се распада у лажљивим похотама, и обуци се у новог, сазданог по Богу, у правди и држању истине, па ћеш сам у себи знати да је Господ Исус Христос уистину Спаситељ не само света него и тебе лично.
извор: Светосавље
Нема коментара:
Постави коментар