Жича! На струни моје душе
најлепшу стварност испевава,
води ме дубином живота
и Престолу Љубави усмерева.
Жича! Седмоврата, седмокрила,
кроз време и простор броди,
спрема ме за живот у добру,
напаја моје биће истином
и помаже да се поново родим.
Она од мене хоће да
сродник Вечној Љубави постанем,
да примам њене животне силе,
под њеним окриљем среће - заувек останем.
У свему и по свему да се
с правом истином спојим.
Жичо, искуј ме у сина светлости,
на располагању ти стојим.
Својом мудрошћу помози ми
да порастем у висину Богочовека Христа,
ти га Његовим тајнама објављујеш,
у њима лепота благости блиста.
И блиста и креће и одзвања
у дубинама мог младог бића.
Жичо, ти јеси тражена путања, што,
гради јунака хвале од мене ништавог слабића.
Угљеша Рајаковић, Ужице
 |
| извор: Манастир Жича |
Нема коментара:
Постави коментар